Pad majstora lobiranja bacio novu senku na OI u Tokiju

Već je prošlo više od godinu dana od završetka Tokijske olimpijade, ali kontroverze u vezi s njom još uvek ne jenjavaju.

Specijalna istražna grupa japanskog tužilaštva ovih dana privodi kraju rad na raskrinkavanju krupnog korupcionaškog skandala u vezi najvećeg svetskog sportskog događaja.

Protiv Harujukija Takahašija, izvršnog direktora Organizacionog komiteta Olimpijade i Paraolimpijade u Tokiju, koji je prvi put uhapšen krajem avgusta, podnete su ukupno tri tužbe za primanje mita i malverzacije.

Na teret mu se stavlja da je od domaćeg lanca "Aoki", koji se bavi prodajom odela i tekstila, primio 56 miliona (u to vreme, oko 486.000 američkih dolara), a od velike izdavačke kuće "Kadokava" 76 miliona jena (660.000 dolara) kako bi tim kompanijama omogućio da budu izabrane za zvanične sponzore igara.

Sudske vlasti smatraju i da je uzeo mito u iznosu od 15 miliona jena (130.000 dolara) od reklamne agencije "Daiko" kako bi joj omogućio da organizuje reklamnu kampanju za jednog od sponzora tokijskih igara.

Ovih dana istražni organi došli su i do informacije da je Takahaši primio nekoliko miliona jena od komanije "San erou", koja je proizvela plišane lutke maskota olimpijskih i paraolipijskih igara kako bi se postarao da upravo ona dobije potrebnu licencu Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK).

Sedamdesetosmogodišnji Takahaši, osim na dovođenju i organizovanju letnje olimpijade u Tokio, u prošlosti je uspešno radio i na dovođenju Svetskog fudbalskog prvenstva u Japan 2002, te među japanskim poslovnim ljudima koji se bave zastupanjem važi za jednu vrstu legende ili majstora lobiranja.

Olimpijski fijasko za sponzore

Kompanije sponzori igara koje su umešane u ovaj skandal imaju da žale za puno toga. Ne samo što im se sada ime povlači po štampi zbog davanja mita i što će se ubrzo suočiti s kaznama japanske vlade, već i, ironično, zato što od svojih ulaganja u igre nisu imali nikakve koristi.

Naime, zbog širenja vrlo zaraznog i opasnog delta soja i kašnjenja u vakcinaciji od nekoliko meseci u odnosu na druge razvijene zemlje, epidemiološka situacija u Japanu se pogoršala pred Olimpijske i Paralimpijske igre, zbog čega je medicinska struka protestovala protiv njihovog održavanja a ubedljiva većina građana u istraživanjima javnog mnjenja tražila njihovo novo odlaganje ili potpuno otkazivanje.

Usled tog nezadovoljstva i zaziranja javnosti, dobar deo sponzora je odlučio da obustavi ili priguši svoje reklamne kampanje pripremljene za Igre, kako na sebe ne bi navukle gnev građanstva i nanele štetu svom imidžu.

Štaviše, strahovanje od širenja epidemije u Japanu dovelo je najpre do odluke Organizacionog komiteta i vlade da se ne dozvoli dolazak navijača iz inostranstva, a onda i da se takmičenja održe i bez prisustva domaće publike, tako da su propali i propratni događaji koji su trebali da omoguće prodaju raznih artikala oko borilišta, kao i reklame unutar hala i stadiona koje nisu bile u "vidnom polju" televizijskih kamera.

Skandalima oprhvane igre

I pre održavanja Olimpijske i paralimpijske igre u Tokiju uzdrmalo je više većih skandala poput sumnje i francuske policijske istrage o tome da li je Japan, kako bi njegova prestonica bila izabrana za organizatora sportskih fešti, upravo preko kompanije "Dencu", čiji je jedan od najviših rukovodilaca bio Takahaši, uplatio mito od bar 2,3 miliona dolara sinu Lamine Dijaka, tadašnjeg predsednika Međunarodne atletske federacije i člana Međunarodnog olimpijskog komiteta koji je imao uticaj na to kako će glasati mnoge afričke zemlje i bio nastanjen u Zemlji galskih petlova.

Novinari u Evropi veruju da je "Dencu" pred glasanje članova MOK-a 2013. godine u Buenos Ajresu na raspolaganje dobio više od osam miliona dolara kako bi među njima lobirao u korist grada Tokija i da je Takahaši bio taj koji je novac (uspešno) podelio - zasluga koja mu je 2014. godine donela funkciju izvršnog direktora Organizacionog komiteta koju je znalački unovčio uzimajući mito od japanskih kompanija željnih da postanu sponzori najvećeg sportskog planetarnog događaja.

Pored tog skandala u vezi lobiranja, japanski organizatori pocrveneli su i kada se ispostavilo da su za zvanični amblem igara među više od 16.000 rešenja izabrali rad koji je plagijat, kao i kada je sam šef Organizacionog komiteta bivši premijer Joširo Mori bio prisiljen na ostavku zbog potcenjivačkog komentara na račun žena članica komiteta.

Povrh toga, neke od kompozicija planiranih za ceremoniju otvaranja morale su biti uklonjene svega tri dana pre njenog održavanja kada se saznalo da je njihov tvorac, kompozitor i muzički urednik ceremonije, Keigo Ojamada u ranoj mladosti verbalno maltretirao školske drugove invalide.