Mogu li desničari do dogovora o novoj vladi ili će Švedska ući u još jednu postizbornu krizu

Od parlamentarnih izbora u Švedskoj prošlo je tačno mesec dana. Mandat za sastavljanje nove vlade dobio je lider Moderata Ulf Kristerson, pošto je desničarski blok osvojio dovoljan broj poslaničkih mesta za parlamentarnu većinu.

Sutra ističe rok koji je Andreas Norlen, predsednik Riksdaga, dao mandataru Kristersonu za podnošenje izveštaja o tome ima li podršku parlamentarne većine za izbor nove vlade.

Uprkos tome što se u toku predizborne kampanje, prema porukama koje su lideri slali, činilo da neće biti problema u sastavljanju vlade, analitičari smatraju da to ipak ne ide toliko brzo koliko je uobičajeno za švedske prilike.

I Kristerson i ostali lideri su tokom kampanje poručivali da su saglasni oko glavnih pitanja i da će poteškoće u sastavljanju vlade neće postojati.

Međutim, svi su potcenili neslaganja, ali se i nije očekivalo da će razlike između Švedskih demokrata, koji su postali druga stranka po broju poslanika, i Liberala biti tolike da neće hteti zajedno u vladu. I dalje se ne zna koje će partije činiti novu vladu.

Na novu vladu se 2018. čekalo više od četiri meseca 

Posle izbora 2018. godine bilo je potrebno više od 130 dana za formiranje vlade. Iako se ne očekuje da će ovog puta formiranje trajati toliko dugo, već je na drugom mestu po dužini trajanja čekanja na novu vladu.

Kristerson će se sutra sastati sa predsednikom parlamenta. Ukoliko bude tražio dodatno vreme za formiranje kabineta, analitičari očekuju da će naići na oštre kritike, pre svega zbog ekonomske, ali i geopolitičke situacije u kojoj se zemlja nalazi.

Parlamentarni sistem u Švedskoj omogućava da se formira manjinska vlada, tako što je za izbor vlade dovoljno da protiv ne glasa više od 175 poslanika, odnosno većina u parlamentu. Tako je Magdalena Anderson prošle godine dva puta izabrana za premijerku – za je glasalo 117 poslanika, protiv 174, dok je uzdržano bilo 57 od 349 članova švedskog Riksdaga.

Pritisak na Kristersona raste, kako zbog rasta inflacije i podizanja kamatnih stopa, tako i zbog rasta cena energenata koji izaziva strah kod Šveđana uoči zime.

Kristerson je tokom kampanje obećao glasačima da će do 1. novembra biti spreman model za ograničenje cene električne energije, ali sada nije sigurno da li će uspeti to da ispuni, pošto je prošla gotovo polovina oktobra.

Pritisak na Kristersona je jači i zbog bezbednosne situacije u Baltičkom moru i sumnje na sabotažu gasovoda Severni tok.

Ukoliko Kristerson sutra preda izveštaj prema kojem je obezbedio podršku većine, Riksdag bi već u petak mogao da izabere premijera, a Kristerson bi kabinet mogao da formira sledeće nedelje.

Švedska je poslednji put imala desničarsku vladu od 2006. do 2014. godine, a Socijaldemokratska stranka, koja je vladala dosad, od 1936. godine nije bila deo vlade samo pet puta.