Zlatna viza donosi profit evropskim zemljama – zašto je Brisel odlučio da pooštri pravila

Prodaju luksuznih nekretnina strancima mnoge države odavno su prepoznale kao način da privuku kapital. Petnaest država razvilo je programe takozvanih zlatnih viza koje državljanima zemalja koje nisu članice Evropske unije omogućuje da kupovinom skupih stanova i kuća steknu boravišnu ili radnu dozvolu, pa i državljanstvo. I kod nas je sve više stranaca vlasnika nepokretnosti, iako mi zlatnu vizu nemamo. Put do vlasništva otvara im princip reciprociteta - odnosno bilateralni sporazum koji je naša država potpisala sa gotovo 70 zemalja.

Grčka je zlatnu vizu uvela pre devet godina u vreme kada se suočavala s velikim finansijskim problemima. Na osnovu nje strani državljani koji poseduju nekretnine vredne više od 250.000 evra dobiju boravišnu dozvolu.

Već 2017. cena kvadrata je udvostručena. Sada vlada u Atini razmišlja da granicu podigne na 500.000 evra ne bi li tako oborila cene nekretnina.

"Kao jedan od razloga za povećanja iznosa navodi se mogućnost da za povoljniji iznos stranci kupe nekretninu u svojoj zemlji. Ipak, rast cene nekretnina ne ide na ruku ni jednima ni drugima", rekla je Ivana Simić Apostolu iz Atine.

"U okviru ovih poslednjih devet godina koliko je trajao ovaj program otprilike 10.000 takvih dozvola je izdato većinom za investitore iz Kine, a zatim iz Rusije, Turske, u manjem procentu iz Irana, Iraka i Avganistana. Što se tiče te vrste investitora koji su kupovali nepokretnosti za boravišnu dozvolu većina njih nije to kupovala radi stanovanja, zaista realnog boravka, naročito je to primer za Kineze", naveo je Risto Rukovski, sudski tumač iz Beograda.

Zlatne vize za kupovinu nekretnina nude i Irska, Andora, Letonija, Bugarska. U Španiji i Portugaliji uz boravišnu dozvolu zlatna viza donosi i radnu dozvolu, a na Malti i Kipru i državljanstvo.

Italija nema program zlatnih viza, ali stranci mogu da kupuju nekretnine na bazi reciprociteta. Srbija i Italija imaju takav ugovor i na osnovu njega je 18.000 naših građana kupilo nekretninu i obezbedilo boravišnu dozvolu u Italiji.

"U ovom trenutku imamo 4.000 Srba koje imaju prebivalište u Trstu. Dakle, ista su pravila kao i za italijanskog državljanina koji može da kupi nekretninu da bi na nju registrovao boravište i tu zaista i živeo ili kupiti drugu nekretninu koja će biti možda izdavana turistima", rekao je Andrea Oliva iz agencije za nekretnine u Trstu.

Srbija ima bilateralne ugovore o reciprocitetu sa gotovo 70 država

Ni Srbija nema u ponudi zlatnu vizu, ali ima bilateralne ugovore o reciprocitetu koji regulišu sticanje vlasništva nepokretnosti, sa gotovo 70 država.

Procedura je da svaki stranac koji bi da kupi, na primer, stan u našoj zemlji, treba da uputi zahtev Ministarstvu pravde i proveri da li postoji reciprocitet sa njegovom domovinom.

"Dosta kupaca na našem tržištu kupuje stanove ne da bi živeli u njima, već ih kupuju kao vid štednje ili investicije da bi stekli kapitalnu dobit. Takvi investitori na razvijenim tržištima su obično na berzama, investiraju na berzu. Kod nas praktično berza ne postoji i ukoliko imate u stotinama hiljada evra bavite se svojim poslom, vi kod nas nemate drugu opciju osim da kupite stan", rekao je Nebojša Nešovanović, direktor za procene CBRE.

Protekle decenije, neke članice Unije zaradile su desetine milijardi dolara prodajući bogatašima pravo na prebivalište ili državljanstvo, ali su cene nekretnina nerealno rasle u tim zemljama. Zato je Brisel odlučio da se umeša, pa je naredio da države članice pooštre pravila za dobijanje zlatne vize.