Bogati Nemci su mnogo bogatiji nego što se mislilo

Koliko su stvarno bogati Nemci, ko ima mnogo, ko ima manje i, pre svega, u kojoj meri i kako se menja raspodela bogatstva u društvu?

Tu su stalno nove studije u kojima se često čuje da bogatstvo super-bogatih nastavlja da raste, dok socijalno ugroženi ostaju socijalno ugroženi.

Mnogi sumnjaju da je to stvarno tako, a u stvari - još je gore.

Nemci su mnogo, mnogo bogatiji nego što se mislilo

Troje naučnika, Tilo Albers, Šarlote Bartels i Moric Šularik, analizirali su blagostanje Nemaca i razvoj bogatstva od 19. veka do danas. Njihova studija predstavlja prvu sveobuhvatnu analizu dugoročnog razvoja nejednakosti bogatstva u Nemačkoj od 1895. do 2018. Zasnovana je na podacima o porezu, anketama i listama bogatih pojedinaca.

Jedan od njihovih rezultata je pokazao da su Nemci bogatiji nego što se procenjivalo - i to za oko 4.000 milijarde evra!

Ovi naučnici procenjuju da je ukupna nemačka imovina 2018. bila oko 13.000 milijardi evra. Od toga je oko 4.000 milijardi evra poslovna imovina, a nekretnine su vredne više od 9.000 milijardi evra.

U odnosu na BDP, bogatstvo Nemaca je dakle 120 odsto veće nego što se ranije pretpostavljalo. Drugim rečima: Nemačka je mnogo, mnogo bogatija nego što to sugeriše zvanična statistika.

Ali, kako to da je bogatstvo Nemaca do sada bilo toliko potcenjeno? Glavni problem sa kojim su se troje autora suočili su neprecizni podaci.

Državne Institucije znaju za problem, ali neće da reaguju

Na primer, imovina u nekretninama. Kada se radi o imovini, merodavna je poreska uprava, a nekretnine u Nemačkoj se za porez evidentiraju po standardnim vrednostima koje su ustanovljene pre skoro šest ili devet decenija: tačnije 1964. (stare savezne pokrajine odnosno Zapadna Nemačka) ili čak 1935. (nove savezne pokrajine ili Istočna Nemačka). Te vrednosti odavno ni približno ne odgovaraju stvarnim tržišnim vrednostima. To pogotovu važi za urbane zone koje su ekstremno potcenjene.

Osim toga, Savezni zavod za statistiku i Bundesbanka takođe potcenjuju poslovnu imovinu, posebno firmi koja nisu na berzi i koje su u vlasništvu porodica. Upravo su to firme čine osnovu nemačke privrede. Tako pomenute institucije ne daju realnu sliku bogatstva imućnih. Svesne su problema, ali nikakva reforma nije u planu.

Svetski ratovi doprinieli većoj ravnopravnosti

A što se tiče raspodele bogatstva u društvu, to zavisi od perioda koji se posmatra. Ako se pogleda ceo period od poslednjih stotinak godina, bogatstvo najbogatijih se nije nesrazmerno povećalo: 1895. je jedan odsto najbogatijih posedovao polovinu ukupnog bogatstva, a danas taj deo stanovništva ima (samo) četvrtinu ukupnog bogatstva Nemačke.

Ovaj pad se skoro u potpunosti desio u jednoj generaciji - između Prvog svetskog rata i ranih 1950-ih. Dok je bogatstvo jednog procenta najbogatijih u Nemačkoj značajno opalo tokom ovog turbulentnog perioda nemačke istorije - udeo bogatstva tih najbogatijih u ukupnom bogatstvu Nemačke - malo se promenio od posleratnog perioda.

Razaranja izazvana Drugim svetskim ratom su uticala na raspodelu bogatstva u Nemačkoj, ali u manjoj meri.

Glavni razlog naglog smanjenja vrednosti imovine bogatih u periodu između dva svetska rata bila je Velika depresija 1930-ih u vreme Vajmarske republike.

Poslovno bogatstvo - najvažnija komponenta bogatstva najbogatijih domaćinstava - značajno se smanjilo. Mnoge kompanije su izgubile vrednost ili su morale pod stečaj. Pored toga, imovina u vidu nekretnina, akcija i obveznica značajno je izgubila na vrednosti. Hiperinflacija iz 1923. takođe je izazvala naglo smanjenje bogatstva imućnih u Nemačkoj.

Drugi važan razlog smanjenja vrednosti imovine bogatih bio je jednokratni porez na imovinu ("izjednačavanje tereta"), koji je uveden 1952. Svako kome je posle rata preostala značajna imovina, morao je da uplati ukupno polovinu od procenjene vrednosti te imovine - u kompenzacioni fond kao takozvani porez za izjednačavanje tereta. Uplate su mogle da se vrše u ratama - 30 godina, dakle do početka 80-ih.

Novac iz tog fonda je iskorišćen za finansijsku kompenzaciju onima koji su izgubili imovinu u ratu. Ovaj porez učinio je Nemačku jednom od najegalitarnijih zemalja na početku posleratnog perioda.

A nakon toga, u proteklih 70 godina, bogati su doduše postali još bogatiji, ali je i srednja klasa bila u stanju da brzo akumulira više bogatstva. Ovo je delimično zbog činjenice da je između 1950. i 1980. sve više ljudi moglo da kupi nekretnine i profitira od stalnog rasta njihovih cena.

Od ujedinjenja Nemačke jaz se sve brže povećava

Nemačka domaćinstva trenutno u proseku imaju imovinu vrednu oko 420.000 evra - znači kad se sabere sva imovina i podeli na broj domaćinstava. Ali, ako napravite listu - od najsiromašnih ka najbogatijim domaćinstvima - i uzmete vrednost koja je tačno na sredini te liste (median), onda je rezultat imovina od svega 120.000 evra.

To pokazuje da je bogatstvo nejednako raspoređeno - naravno u korist imućne polovine stanovništva.

Dakle, dok polovina Nemaca može sebi da priušti više, imovina ljudi sa najnižim primanjima - stagnira u poslednjih 40 godina.

Tačnije, prosečno bogatstvo siromašnije polovine Nemaca krajem 1970-ih bilo je isto tako veliko - ili malo - kao i danas, naime oko 20.000 evra (poravnato prema inflaciji). Tu nisu uzeta u obzir primanja iz socijalnog osiguranja.

S jedne strane, ovaj razvoj je bio posledica činjenice da primanja skoro uopšte nisu rasla tako da je ova grupa stanovništva mogla mnogo manje da štedi od bogatih. S druge strane, siromašniji su svoju crkavicu ulagali u polise životnog osiguranja sa nižim prinosima ili je stavljali na knjižice, a nisu ulagali u nekretnine ili akcije. Zato i nisu profitirali od brzog razvoja cena nekretnina ili dešavanja na berzi.

Najbogatijih 10 odsto

Ionako sićušan udeo siromašnije polovine stanovništva u ukupnom nemačkom bogatstvu je od 1993. skoro prepolovljen - sa više od pet odsto na manje od tri odsto.

Polarizacija bogatstva bila je posebno jaka u Istočnoj Nemačkoj. A na Zapadu se prosečno bogatstvo domaćinstava koja su ionako u donjoj polovini lestvice - čak malo i smanjilo (inflacija uzeta u obzir).

Dok je 1993. prosečno bogatstvo 10 odsto najbogatijih bilo 50 puta veće od donje polovine, 2018. je ono bilo čak 100 puta veće.

Drugim rečima, nejednakost u Nemačkoj je ogromna i od ujedinjenja se naglo povećala. Pritom treba imati u vidu da se studija odnosi na period pre pandemije korone koja je dodatno pogoršala situaciju - odnosno još više povećala jaz u društvima, pa i u Nemačkoj.