Zbrka u Maliju, sudar Istoka i Zapada na tlu Afrike

Dva aviona u kojima se nalazilo 49 vojnika, oružje i municija sleteli su u nedelju na međunarodni aerodrom u Maliju, nakon čega su ih uhapsile lokalne snage, tvrdeći da se radi o "plaćenicima namernim da ugroze bezbednost i reforme u zemlji".

"Doneli su oružje i vojnu opremu... Stigli su bez odobrenja sa mračnim ciljem da spreče povratak države ustavnom poretku", rekao je dan kasnije portparol vlade Abdulaje Maiga.

Ujedinjene nacije, pre svih portparol misije MINUSMA, nisu ponudili preterano jasno objašnjenje zašto su u stvari vojnici iz Obale Slonovače stigli u Bamako, navodeći da se "najverovatnije radi o rutinskoj logističkoj podršci".

Portparol misije MINUSMA, Olivije Salgado objasnio je da uhapšeni vojnici nisu deo misije UN, kao i da su vlasti Malija unapred trebale da budu obaveštene o njihovom dolasku.

Zvaničnici u prestonici Malija tvrde da takvo obaveštenje nisu dobili.

Dodatnu zabunu uneli su zvaničnici UN u Njujorku koji tvrde da, u okviru misije svetske organizacije, ovi vojnici formalno nisu raspoređeni ovi vojnici iz Obale Slonovače.

Vlasti u Abidžanu zatražili su "momentalno oslobađanje" zatočenih pripadnika oružanih snaga.

"Naglašavam da su uhapšeni vojnici uredno registrovani u dokumentima misije MINUSMA i posle sletanja u Bamako nisu imali vremena da završe administrativne formalnosti", rekao je savetnig generalštaba vojske Obale Slonovače, pukovnik Gezo Mahi Arman.

Bamako, iza rešetaka

Zarobljeni vojnici su već nekoliko dana iza rešetaka u žandarmerijskom komplesku u prestonici, gde ih "ispituju" lokalne vlasti, koje tvrde da su vojnici iz Obale slonovače govorili o različitim razlozima zbog kojih su došli u Bamako.

Lokalni mediji tvrde da su neki od uhapšenih tvrdili da su na "tajnoj misiji", dok drugi tvrde da su došli kao ispomoć nemačkom kontigentu u sastavu misije UN.

Vlasti u Bamaku su, odmah, suspendovale letove nemačke aviokompanije SAS (Sahelian Aviation Services) jer je, navodno, "izigrala poverenje oružanih i bezbednosnih snaga Malija".

Zabrana rada ove aviokompanije, automatski, u celu zbrku uvela je i namečke vlasti, pa je ministarka odbrane Kristina Lambreht operaciju hapšenja nazvala "problematičnom" i zatražila momentalno oslobađanje zarobljenih vojnika.

Upozorenje nemačke ministarke uspedilo je tri meseca pošto je Bundestag produžio učešće vojnika iz Nemačke u Maliju na još godinu dana i kontigent sa 1.000 povećao na 1.400 vojnika.

MINUSMA broji ukupno oko 12.000 vojnika i nešto manje od 2.000 policajaca. Od početka ove misije, 2013. godine, u Maliju je ubijeno oko 250 pripadnika mirovnih snaga.

Nemačka je pojačala snage u ovoj afričkoj državi nedugo pošto je Francuska, zbog loših odnosa sa pukovnikom Asimijem Gojitom, odlučila da snage iz Malija prebaci u Kongo i još nekoliko okolnih država. Pukovnik Gojita, koji je na vlast dospeo posle puča u maju prošle godine, obećao je da će u toj državi izbori biti održani u naredne dve godine, ali je u međuvremenu, ojačao odnose sa Moskvom.

Hapšenje vojnika iz Obale Slonovače usledilo je nedugo pošto je Francuska optužila Rusiju da je u Mali uputila plaćenike kompanije "Vagner" sa zadatkom da insceniraju zločine za koje bi, kasnije, optužile francuske vojnike.

Optužbama se, odmah, priključio i Vašington, ali je Moskva demantovala bilo kakvu vezu sa pripadnicima "Vagnera", objašnjavajući da se radi o ruskim vojnim instruktorima, koji su "komercijalnim ugovorom" upućenim u Mali kako bi pomogli obuku tamošnje vojske.

Uporedo sa državnim udarom u Maliju, slične situacije dogodile su se i u Čadu i Burkini Faso, gde su, jedan za drugim padali profrancuski lideri, čime je polako nestajao uticaj Pariza na razvoj događaja u bivšim kolonijama.

Odmah posle odlaska Francuza, u njihovu bazu u gradu Menaka ušli su pripadnici "Vagnera", što je na koncu dovelo do razmene teških optužbi između Pariza i Moskve.

Suštinski, francuski vojnici su bazu napustili posle "uverljivih obaveštajnih informacija" da će oko kompleksa biti organizovane antifrancuske demonstracije, kao i da će biti "pronađena tela za čiju će smrt biti okrivljeni Francuzi".

Nedugo zatim, zapadne obaveštajne službe su optužile vojnike pukovnika Gojite i desetak maskiranih boraca, koje su diplomate u istraživanju Njujork tajmsa označile kao "vagnerovce", da su u selu Mura pobili stanovnike i njihova tela sahranili u dve masovne grobnice.

Vlasti Malija su taj događaj nazvale "velikom pobedom" protiv radikalnih islamist u kojoj je ubijeno više od 200 i zarobljeno više od 50 osoba. U internim izveštajima UN navodi se da je u ovom selu ubijeno oko 500 ljudi.

Od 2012. godine, u Maliju su izvedena tri državna udara i zemlja se, zbog niza okolnosti, smatra izuzetno politički nestabilnom.