G7 sprema odgovor na kineski “Pojas i put“, da li je 600 milijardi dolara dovoljno

Inicijativu G7 obrazlaže potrebom da se smanji kineski uticaj, pre svega u zemljama u razvoju i spreči njihovo uvlačenje u dužničku zamku. Upućeni to čitaju kao jasnu poruku Kini o crvenim linijama.

"U samim zemljama u razvoju čućete od lokalnog stanovništva i od političkih elita da su oni bili zaboravljeni, zanemareni i da je Kina ta koja im je ponudila projekte koji su mogli da pokrenu dinamiku njihovih ekonomija. Uostalom, takva ocena je veoma realna i kada je naš region u pitanju. EU je zanemarivala ovaj region i dalje možemo reći da ga zanemaruje, ako posmatramo koliko snažno oni podstiču oporavak i razvoj naših ekonomija. To nije ni približno dovoljno da bismo tvrdili da smo im od neke izuzetne važnosti. Kina je dakle došla u područja gde tada nije bilo drugih investitora" , kaže prof. dr Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka.

Sličnu inicijativu G7 imao je i prošle godine, ali je ostala mrtvo slovo na papiru. I sada je nejasan mehanizam saradnje i pod kojim uslovima će se odobravati krediti.

Stefan Vladisavljev, programski kordinator Fondacija BFPE za odgovorno društvo, ističe da su kineski krediti poznati po tome što dolaze maltene bez ikakvih preduslova i bez ikakvog uslovljavanja po pitanju unutrašnjeg sistema, unutrašnjeg sistema vrednosti država koje te kredite uzimaju.

"Ukoliko države zapada nametnu dodatne uslove pored onih kreditnih uslova to može dodatno otežati uzimanje kredita za infrastrukturne projekte. Takve kredite u startu učiniti manje privlačnim za države u razvoju i dati još jednu dodatnu prednost pored ukupnog iznosa kredita i broja država koje učestvuju u inicijativi "Pojas i put"", poručuje Vladisavljev.

Prema procenama Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj vrednost projekata koji se realizuju kroz "Pojas i put" je oko četiri biliona dolara - oko osam puta više od onoga što se najavljuje kroz inicijativu G7.

"Ukoliko bi ova sada inicijativa G7 zaživela, ona bi mogla biti jedna dodatna ponuda, ali po mom razumevanju stvari ni približno dovoljno snažna da bi mogla strateški da pogura unazad, odnosno da nekako izgura Kinu gde je ona nesumnjivo ostvarila višestruki uticaj," smatra prof. dr Dragana Mitrović.

Polovina kineskih investicija u Evropi je na Balkanu. Ne manje važno je da Peking i sa oko hiljadu i 400 milijardi dolara finansira i dobar deo američkog javnog duga.