Inflacija u Italiji – ulje skoro nemoguće naći, a tamo gde ga ima, košta tri puta više

Italija godišnje troši oko 770.000 tona suncokretovog ulja, od čega uvozi čak 550.000 tona, 60 odsto iz Ukrajine.

Više od 70 odsto suncokretovog ulja u ovoj zemlji koristi se za potrebe prženja, majonez, sosove, namaze, keks, kao i druge proizvode koje Italijani svakodnevno kupuju.

No, s obzirom na nedostatak sirovina, logičan je porast cena krajnjeg proizvoda.

Karlo Tampijeri, predsednik "Asitola" i "Tampijeri" grupe, koja je jedan od najvećih italijanskih proizvođača suncokretovog ulja, izjavio je za medije da su potrošači uvideli da se cena ulja povećala za više od 50 odsto u vrlo kratkom vremenu, što ih je neprijatno iznenadilo.

To znači i povećanje cena ostalih proizvoda, te su cene porasle kada je reč o skoro svim namirnicama.

Jedna od najvećih briga je i to što će u Ukrajini biti vrlo teško zasejati suncokret, kao i ostale žitarice u maju, te neće biti krajnjeg proizvoda naredne jeseni, odnosno kroz nekoliko meseci.

Proizvođači pokušavaju da nađu sirovine u Moldaviji, Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj.

"Tampijeri" podseća i da semenje i đubrivo u Ukrajinu stižu iz Rusije, što više nije slučaj.

Povratak palminog ulja

I mada se do sada u reklamama u novinama i na televiziji, kada je reč o prehrambenim proizvoda, isticalo da namirnice ne sadrže palmino ulje, sada mu se ponovo vraćaju ne bi li na taj način zamenili suncokretovo ulje.

Pošto je Ukrajina najveći uzgajivač suncokreta na svetu, za nekoliko sedmica će se potrošiti sve zalihe.

A Indonezija je 28. aprila zabranila izvoz palminog ulja – na taj način pokušava da smanji inflaciju, koja iznosi 40 odsto.

Zato je cena ulja od soje dostigla istorijski maksimum na berzi u Čikagu.

Još na početku ove godine, Indonezija je ograničila izvoz i odredila maksimum svojim stanovnicima kada je reč o kupovini palminog ulja.

Rast cena ulja

Sa rusko-ukrajinskim sukobom i krizom koja se tiče uzgajanja suncokreta, a samim tim i suncokretovog ulja, u Ukrajini koja ga je izvozila čitavom svetu, došlo je do ogromnog rasta cena svih drugih vrsta ulja.

U Italiji je cena suncokretovog ulja prešla sa 1,46 evra po litru, na skoro tri evra.

U nekim zemljama Evropske unije i u Velikoj Britaniji, vlada je donela odluku da ograniči dnevnu količinu kupovine tog ulja, što je danas slučaj i sa Italijom.

"Zabrana izvoza palminog ulja koju je uvela Indonezija zaista nas pogađa, jer su za nas oni strateško tržište što se tiče ovog proizvoda", izjavio je za dnevni list Republika predsednik Federacije za prehranu (Federalimentare) Ivano Vakondio.

"Prvo je Mađarska blokirala izvoz žitarica, kao i Srbija, koja ne želi da izveze žitarice bogate belančevinama. I Rusija preti da zemljama koje joj nisu prijatelji, 'poput Italije', neće više izvoziti neophodne životne namirnice. To će nas mnogo pogoditi, uz ogromno povećanje cena, tako da smo vrlo zabrinuti", istakao je Vakondio.

Mediji objašnjavaju da je nestašica biljnog ulja posledica rusko-ukrajinskog sukoba, budući da je u tom delu Evrope 65 odsto (10 miliona tona) čitave globalne proizvodnje suncokretovog ulja.

Zato što Indonezija odbija da izveze ulje, cene će se dramatično povećati.

Indija zabranila izvoz pšenice

Rat u Ukrajini je izazvao nestašicu žita, što može dovesti do krize. Cena je 16. maja porasla 4,6 odsto. Takođe, porasla je i cena mekog brašna za 5,48 odsto.

Indija, koja je najveći svetski uzgajivač pšenice posle Kine, donela je odluku da zabrani izvoz pšenice, jer na taj način želi da zaštiti svoje stanovništvo.

Zapadnim zemljama preti prehrambena kriza kakva do sada nije zabeležena.

Indijski mediji su objasnili da su zbog ekstremno visokih temperatura manji prinosi pšenice, ispod 100 miliona tona.

Pre toga je Indija trebalo da isporuči 10 miliona tona inostranstvu. U aprilu je izvezla 1,4 miliona i potpisala je ugovore za još 1,5 miliona.

Proizvodnja pšenice u svetu

U svetu se proizvodi 749.467.531 tona pšenice svake godine. Kina je najveći proizvođač sa 131.696.392 tone godišnje, a Indija je na drugom mestu sa 93.500.000 tona godišnje.

Na trećem mestu je Rusija sa 73.294.568 tona, sledi Amerika sa 62.859.050 tona, te Kanada sa 30.486.700. Italija je tek na 19. mestu.

Kada je reč o Ukrajini, 25 miliona tona pšenice je blokirano u silosima u Odesi i drugim lukama na Crnom moru.

Pre rata ova zemlja je izvozila 12 odsto od ukupne svetske pšenice, 15 odsto kukuruza, te 50 odsto suncokretovog ulja.

Pedeset zemalja sveta zavisi od uvoza iz Rusije i Ukrajine, između ostalih Eritreja, Somalija, Madagaskar, Tanzanija i Kongo, a 53 zemlje u Africi, zatim Sirija, Palestina i Irak su u punom jeku prehrambene krize.

Iz ovih razloga i cena pirinča je porasla, na međunarodnom nivou za 21 odsto u poslednjih godinu dana. Najviše su poskupele žitarice – 34 odsto u odnosu na isti period 2021. godine, zatim mlečni proizvodi 24 odsto, šećer 22 odsto, meso 17 odsto i biljne masti 46 odsto.

Podaci upozoravaju na glad u svetu 

Prema podacima WFP-a, 276 miliona ljudi u čitavom svetu se suočava sa glađu od početka 2022. godine.

Predviđa da će se taj broj uvećati za 47 miliona ljudi zbog rata u Ukrajini, a najviše će pogoditi Afriku.

"Alarm gladi" u svetu je nešto o čemu je FAO izdao izveštaj pre nekoliko sedmica, s obzirom na ogroman porast cena prehrambenih proizvoda.

"Globalni problem gladi imaćemo 2023. godine", izjavio je na konferenciji u Njujorku Dejvid Bizli, izvršni direktor Prehrambenog programa Ujedinjenih nacija, dodajući da je to posledica klimatskih promena i rata.

Cene sirovina su premašile svaki rekord, dok su mesec dana od početka rata u Ukrajini, cene pšenice i kukuruza porasle 22 odsto i 20 odsto pored već visokih povećanja u toku 2021. godine.

Porast prehrambenih proizvoda, kao i porast cena benzina, prema podacima WFP-a, dovode do povećanja operativnih troškova od 71 milion dolara mesečno, što je ekvivalentno trošku obezbeđivanja dnevnog obroka za skoro četiri miliona ljudi za mesec dana, efektivno smanjujući sposobnost da odgovori na krizu gladi širom sveta.