Drugi marš Emanuela Makrona, predsednika podeljene zemlje

Emanuel Makron osvojio je drugi predsednički mandat i vodiće Francusku još pet godina. Pred njim je mnogo izazova, a jedan od najvećih su socijalna i ekonomska politika, saglasni su sagovornici emisije Oko – istoričar dr Vojislav Pavlović i dr Leon Kojen, univerzitetski profesor.

Vojislav Pavlović navodi da je tačna teza da je prvo bilo čudo kad su desničari ušli u drugi krug izbora, a oni su vremenom počeli da stalno budu u drugom krugu. I ne samo to – vremenom raste broj ljudi koji glasa za njih.

"To jeste ekstremna desnica, ali svi koji su glasali za Marin le Pen nisu saglasni sasvim sa delovima njenog programa, mnogi su glasali iz protesta jer se nisu našli u Makronovoj politici, a naročito oni koji su osiromašili za vreme njegovog mandata", ističe Pavlović.

Prema rečima profesora Kojena, zanimljivo je ono što je i sam Makron rekao u svom prvom govoru – da su za njega glasali i oni koji žele da blokiraju Marin le Pen.

"U prvom krugu glasalo je za njega nekih devet miliona glasača, u drugom krugu je opet glasalo dodatno devet miliona za njega, manje nego u prvom. On je 50 odsto u drugom krugu dobio od ljudi kojima nije prvi izbor. Marin le Pen je dobila pet miliona glasova više nego u prvom krugu", ukazuje Kojen.

Francuska se podelila 

Ističe da ono što za Francusku nije uobičajeno, a dogodilo se sinoć, jeste da je odmah bilo protesta u mnogim mestima širom zemlje – Parizu, Lionu, Tuluzu.

"Nešto nije u redu sa odnosom između onog što kaže dvokružni većinski sistem i stvarnog rasploženja naroda. Francuska je u jednoj vrsti političke krize. Ako pogledate prvi krug, videćete da se ideološki gledano francusko biračko telo podelilo na tri jednaka dela. Trećinu ima Makron zajedno sa tradicionalnim partijama republikanaca i socijalista, trećinu ima Marin le Pen. I oko 30 odsto ima Melanšon i drugi levičari", objašnjava profesor Leon Kojen.

Dr Vojislav Palović ipak ističe da je Makron napravio dobar rezultat.

"Kad imate pet godina iza sebe i vodili ste politiku kojom neki jesu ili nisu zadovoljni, pa pobedite, to je ipak snažan rezultat. On je prvi koji nije prošao kohabitaciju. Drugi problem za Makrona – on se sticajem drugih okolnosti, unutrašnjih problema republikanaca i socijalista, našao kao pobednik izbora 2017. i onda je njegova partija držala centar i posle pet godina se nije desilo da taj centar krene da se širi na ekstremne partije, već se ekstremni deo levo i desno širi na račun centra", ukazuje Pavlović.

Problem je, dodaje, što se Francuska deli na ekstreme.

"Ono za koga bi trebalo da se glasa se glasa ne zato što se želi glasati već jer je to manje zlo. Glasa se protiv, a ne za. To nije dobro za francusku demokratiju", ističe Pavlović.

Ne tako povoljna socijalna stvarnost

Profesor Leon Kojen ukazuje da iza brojeva koje govore o relativno ubedljivoj Makronovoj pobedi, postoji teren socijalne stvarnosti na kom stvari ne izgledaju povoljno za njegovu vladavinu.

"Jednim delom je to posledica njegove ekonomske i socijalne politike tokom mandata. Danas kad su problemi troškova života i životnog standarda u prvom planu za desetine miliona ljudi, sam Makron tom svetu nije obećao apsolutno ništa. Da to ilustrujem sa dva detalja – predlagao je povećanje starosne granice za penziju sa 62 na 65 godina i onda je ipak promenio na 64. Istovremeno je vrlo karakteristično da je udruženje poslodavaca predlagalo 64 godine", kaže profesor Kojen.

Saglasan je sa konstatacijom levičara koji Makrona nazivaju "predsednikom bogatih".

"U obećanjima Marin le Pen nema onog što je sporno i neostvarivo. Ona je predložila da se potpuno ukinu porezi za mlađe od 30, da prosvetni radnici dobiju tokom sledećih pet godina svake godine povećanje od tri odsto. Makron će biti u dosta teškom položaju uspe li ili ne da napravi vladu posle parlamentarnih izbora. Ako zadrži ovaj ekonomski i socijalni kurs, biće velikih protesta. Ako ne uspe da sastavi vladu i bude morao da uđe u kohabitaciju, tenzije će biti strahovite. Ne verujem da će on, s jedne strane suočen sa političkim prilikama u svojoj zemlji, i sa druge strane ratom u Ukrajini imati vremena da se bavi Zapadnim Balkanom i EU", smatra Kojen.

Profesor Vojislav Palović stava je da nijedni izbori nisu dobijeni na spoljnoj politici, već se uvek dobijaju na ekonomskim pitanjima.

"Problem Makrona je što je učinio niz ekonomskih reformi koje su išle ka tome da se promeni zakon o radu. I sad imate jednu ekonomsku poziciju ljudi koji su vezani za Melanšona u gradovima, a u provinciji za Marin le Pen. Šta će biti kad neko poveže te dve strane?", pita naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, brojevi su za Francusku dobri, ali oni ne dobijaju izbore.

"Makron nema empatiju, on vidi sebe u nečemu što je francuska tradicija, vidi se kao naslednik De Gola, ali on je tehnokrata. Nadam se da će shvatiti da nije dovoljno da smanji na pola broj nezaposlenih ako ti nezaposleni imaju privremene poslove. Njegove reforme nisu prihvaćene osim iz socijalnog staleža iz kog on dolazi", poručuje Pavlović.