Japan zabeležio trgovinski deficit od preko 40 milijardi dolara

Japansko ministarstvo finansija saopštilo je da je u fiskalnoj 2021, koja se u Japanu završila 31. marta ove kalendarske godine, država ostvarila trgovinski deficit od 5,4 biliona (5.400 milijardi jena), što preračunato u američku valutu po sadašnjem kursu iznosi oko 42 milijarde dolara.

To je najveći gubitak od fiskalne 2014, kada je Japan prvi put nakon više od tri decenije zabeležio minus u trgovini prouzrokovan zaustavljanjem nuklearnih reaktora, odnosno, naglim rastom u uvozu energenata, kao što su tečni gas i ugalj.

I trgovinski deficit u fiskalnoj 2021. uglavnom je posledica rasta cena energenata, ali i povećanog uvoza motivisanog oživljavanjem privrede u uslovima blagih epidemioloških mera. Tome treba dodati i troškove za uvoz velikih količina vakcina, kao stavke karakteristične za doba pandemije.

U fiskalnoj 2021. uvoz u Japanu je skočio za 33,3 posto i dostigao 69 milijardi dolara, u čemu su najviše učestvovali nafta, gas i ugalj, dok je izvoz u inostranstvo takođe porastao za 23,6 procenata, pri čemu su prednjačili automobili i proizvodi od čelika i gvožđa.

Deficit Tokija u poslovanju s inostranstvom za prošli mesec (poslednji u fiskalnoj godini) iznosio je 3,2 milijarde dolara, što je, mada manje nego pet milijardi u februaru, bilo čak četiri puta više nego što su stručnjaci predviđali.

Mada se posledice uvođenja sankcija Rusiji tek očekuju, mesec mart, u kojem je Japan, znatno uvećao uvoz nafte iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i uglja i tečnog gasa iz Australije, već ukazuje na jagmu za energentima i cenu koja se mora platiti usled njihovog poskupljenja prouzrokovanog krizom u Ukrajini.

Paralelno s poskupljenjem energenata na rast japanskog trgovinskog deficita bitno utiče i slabljenje jena, koji se u odnosu na američki dolar nalazi na najnižem nivou u zadnjih 20 godina.

Glavni uzrok za taj pad, tvrde stručnjaci, je raskorak u monetarnoj politici Tokija i Vašingtona, gde centralna američka banka, u nastojanju da zauzda inflaciju, podiže referentnu kamatnu stopu što povlači interes za kupovinu dolara i prodaju drugih valuta, dok Japan, zbog manje inflacije u zemlji, nastavlja s politikom niske kamate koja ohrabruje pozajmljivanje novca.