Šta bi se promenilo kada bi Marin le Pen postala predsednica

Francuzi danas biraju predsednika, a drugi krug trebalo bi da bude 24. aprila. U njemu će se najverovatnije naći Emanuel Makron i Marin le Pen. Šta bi se promenilo u Francuskoj i Evropskoj uniji u slučaju pobede Le Penove, koja se i pre pet godina našla u drugom krugu izbora?

Stanislav Sretenović iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu i profesor po pozivu na Univerzitetu Sorbona u Parizu, objašnjava kako su na političkom spektru od ekstremne levice do ekstremne desnice pozicionirani kandidati na predsedničkim izborima u Francuskoj.

Očekuje, što pokazuju i istraživanja javnog mnjenja, da će se u drugom krugu izbora naći prestavnik centra Emanuel Makron i predstavnica ekstremne desnice Marin le Pen.

U takvom razvoju situacije, posle drugog kruga, izbore će dobiti predstavnik centra, jer će francusko javno mnjenje stati iza Makrona, rekao je Sretenović.

Kada je reč o francuskoj levici, postoje dve vrste partija. Jedna je klasična socijalistička, iz koje je i bivši predsednik Fransoa Oland, ali i aktuelna kandidatkinja i gradonačelnica Pariza An Idalgo. Međutim, ta tradicionalna partija je loše kotirana.

"Nasuprot njoj, na levici je i ekstremistički kandidat Žan-Lik Melanšon, odličan orator koji je svojim stavom mobilisao skoro celokupnu levicu", rekao je Sretenović, napominjući, ipak, da on vuče oko 17 posto glasova.

Erik Zemur je jedan od kandidata desnice, koji sebe smatra jedinim kandidatom koji se zalaže da Francuska ostane Francuska.

"Prisustvovao sam dolasku Zemura na političku scenu Francuske i u tom trenutku to je dovelo do pada rejtinga Le Penove i otvorilo put golističkoj partiji Republikanaca, na čelu sa Valeri Pekres. Očekivalo se da će ona možda uspeti da uđe u drug krug. Zemur je, međutim, suviše radikalan u svojim stavovima, izrazit po pitanju islama, teorije o zameni stanovništva koja je navodno pojektovana u islamističkim krugovima, i sa tim stavovima nije zadržao početni zamah", navodi Sretenović.

Francuzi ne žele da rizikuju

Petogodišnji mandat predsednika Makrona obeležili su protesti "žutih prsluka", migranti, koronavirus, rat u Ukrajini.

"Mislim da predsednički kandidat Makron ima najveće šanse da ove izbore dobije i da će, kada dobije tih novih pet godina, moći, u zaisnosti od opšte situacije, da ostvari obećano u prvom mandatu, što nije ostvareno zbog pomenutih faktora. U ovom trenutku mu ide u prilog osećaj birača da on donosi stabilnost. Birači u nesigurnoj siruaciji ne žele da rizikuju", rekao je Sretenović.

Novi mandat daće mu šansu da ispuni obećano - da se smanje porezi, dinamizuje ekonomija i da Francuska i dalje bude motor Evropske unije, zajedno sa Nemačkom.

Sretenović, međutim, podseća i na nepopularne mere koje su uvedene tokom Makronovog mandata.

"On je povećao starosnu granicu odlaska u penziju sa 62 na 65 godina i nije ostvario najavljeno smanjenje poreza. To su pitanja oko kojih će se lomiti koplja. Osnovna potreba francuskog birača je da se njegov način života ne promeni, kao ni kupovna moć", rekao je Sretenović.

Napominje da, iako ima svega u prodavnicama, Francuzi strahuju od daljeg rasta cena energenata.

"Svi se plaše skoka cene energenata, iako je Francuska jedna od zemalja koje najmanje zavise od ruskog gasa, za razliku od Nemačke i Italije", napominje Sretenović.

Malo verovatna pobeda desničarskog kandidata u drugom krugu

Malo je verovatna pobeda desnice na čelu sa Marin le Pen, koja se i pre pet godina našla u drugom krugu.

Sretenović smatra da bi Francuska, u slučaju da ona pobedi, najverovatnije zauzela rezervisaniji stav po pitanju ukrajinske krize i daljih evropskih integracija.

"Treba istaći da je Marin le Pen u ovu kampanju ušla veoma oprezno, nije insistirala na izlasku iz EU, što se njenim biračima dopalo. Francuzi u EU i savezništvu sa Nemačkom vide neku vrstu stabilnosti. Ne verujem da bi u tim prvim koracima došlo do radikalnih koraka", smatra Sretenović.

Makron kao argument protiv Le Penove koristi navode da bi došlo do povlačenja stranog kapitala, što bi se odrazilo na stopu nezaposlenosti, što je jedna od velikih pretnji za francusko društvo.

Zašto Putin želi da razgovara samo sa Makronom?

Čini se da Vladimir Putin, u ovom trenutku, želi da razgovara samo sa Makronom od evropskih lidera.

"Makron se u jednom trenutku pokazao kao jedini evropski lider koji je pokušavao sa spreči rat i ta njegova dinamika i šatl diplomatija je u jednom trenutku na svim stranama viđena pozitivno", istakao je Sretenović.

Njegov rejting je tada skočio na 30 posto i u tom trenutku on je jedini igrao ulogu nekoga ko želi da spasi mir i radi prema modelu Minskog sporazuma i Normandijske grupe.

"Bio je odgovoran i ispunjavao svoje međunarodne obaveze. Video je sebe kao evropskog lidera koji doprinosi miru. Taj stav je dobro prihvaćen i u Rusiji i na Zapadu. Odao je utisak dinamičnog, odlučnog lidera, koji ne ide u ekstremne ocene i traži kompromis", objasnio je Stanislav Sretenović.