U strahu od radijacije, evropska trka za pilulama na bazi joda

Strah od mogućeg napada Rusije na nuklearne reaktore doveo je ne samo do potrage za informacijama o tome kako doći do tableta na bazi joda već i do njihove prodaje u mnogim zemljama od Belgije do Holandije.

To su naime zemlje u kojima se nalaze nuklearne elektrane i koje, i zbog kulturne predispozicije i zbog organizacije na teritoriji, imaju već mogućnost da dobiju gratis ove lekove u onim zonama koje bi najviše bile izložene radijacijama.

Bez obzira na to, i u tim zemljama su vlasti reagovale sa informacijom da ne treba uzimati te tablete u preventivne svrhe, te da trenutna situacija u Ukrajini ne zahteva takvo ponašanje. 

Zašto ljudi traže tablete na bazi joda

Jod je element koji štitna žlezda koristi za sintezu tiroidnih hormona koji regulišu rast organizma i funkcionisanje metabolizma. Žlezda koja se nalazi na dnu vrata je organ u kome se ovaj element skladišti u svim oblicima, iz različitih izvora: od hrane do radioaktivnog joda (jod-131), koji se može osloboditi nakon nuklearne nesreće. Čovek nije u stanju da sintetiše jod.

Razlog zbog kojeg treba imati adekvatan unos – oko 150 mikrograma dnevno, kod trudnica i dojilja 220 i 290 mikrograma – jeste to da se izbegne negativna akumulacija joda u štitnoj žlezdi.

Okolnost koja bi, s obzirom na sposobnost zračenja da modifikuje DNK, pogodovala nastanku tumora žlezde. Otuda, s obzirom na "takmičenje" između dva oblika joda, ideja je da se pribegne suplementima.

Cilj je da se štitna žlezda "zasiti" "dobrim" elementom a ne radioaktivnim. Međutim, ta pretpostavka ne nalazi potvrdu u nauci.

Prvo, zato što je, zahvaljujući upotrebi jodirane soli, poboljšan ishrana, naročito mediteranskih naroda. Potom jer, uz raznovrsnu i uravnoteženu ishranu – uz adekvatan unos namirnica kao što su beli luk, pasulj, cvekla, tikvice, jaja, mleko, sirevi, žitarice i meso – nije potrebno pribegavati suplementima. Potrebno je takođe podvući razliku između dodataka na bazi joda i lekova koji imaju kalijum-jodid kao aktivni sastojak.

Prvi, koji se mogu kupiti u apotekama bez recepta, naznačeni su samo u dokumentovanim slučajevima nedostatka joda. Tablete kalijum-jodida koriste se za prevenciju u slučaju izlaganja radioaktivnom jodu. Oni se izdaju samo na recept. A, u nedostatku rizičnih uslova, ne mogu se kupiti u apoteci.

"U slučaju nuklearne nesreće, postoji plan za snabdevanje ovim lekovima ciljne populacije koja je najugroženija: mlađi od 18 godina, trudnice i dojilje", izjavio je Đanluka Aimareti, profesor na Univerzitetu Istočnog Pijemonta i predsednik Italijanskog saveza endokrinologa.

Dodao je da bi počelo sa njima jer se videlo da rizik od razvoja raka štitaste žlezde usled zračenja značajno opada nakon 40. godine života.

Ukoliko dođe do takve mogućnosti, onda bi institucije bile te koje bi se zalagale za profilaksu počevši od 6-8 sati nakon nesreće. Lekovi, za razliku od suplemenata, obezbeđuju čak 700–1000 puta veće doze joda. Na kraju, ne treba zanemariti moguće nuspojave povezane sa prekomernim neopravdanim unosom joda: dijareja, osip na koži, bol u stomaku, alergijske reakcije i oštećenje funkcije žlezda (hipertireoza i hipotireoza).

Strah od raka štitne žlezde (koji se leči u većini slučajeva) 

Mnogi građani su zabrinuti zbog činjenice da je broj karcinoma štitne žlezde eksponencijalno porastao u poslednjih trideset godina. Mnogi to vezuju za nesreću u Černobilju.

Iako je tačno da je nakon havarije 1986. godine, posebno u područjima koja su najbliža reaktoru, uočen drastičan rast broja obolelih, ne treba zanemariti ni unapređenje dijagnostičkih tehnika (ultrazvuk, CT, magnetna rezonanca) koje u mnogim razvijenim zemljama dovode do ranog otkrivanja i lečenja pacijenata.

Kao što je dokumentovano u studiji objavljenoj u "European Journal of Cancer", između 1998. i 2012. godine incidencija raka štitne žlezde u Italiji je porasla i među ženama (+74 procenta) i među muškarcima (+90 procenata).

Ali eksperti se sada slažu da je osam od deset ovih slučajeva moglo da ne bude tretirano pošto su bili osuđeni da ostanu indolentni ili nisu mogli da prouzrokuju smrt pacijenta. Fizičar Martin Zaringer podvlači da, nakon 36 godina od Černobilja, nema više brige oko izloženosti radioaktivnom jodu.

"To traje osam dana i sav radioaktivni jod koji je tada proizveden nestao je za sve ovo vreme a u slučaju nove opasnosti tablete od joda ne pomažu za druge stvari, samo kod zaštite tiroidne žlezde ali ne u samostalnoj kućnoj upotrebi. Više pomaže ostajanje kod kuće."

Bolesti uzrokovane akutnim radijacijama 

Eventualne nuklearne eksplozije dovele bi do širenja i drugih radioaktivnih supstanci u vazduhu: cezijuma-137, stroncijuma-90, polonijuma-210, uranijuma, plutonijuma i neptunijuma.

Dakle ne bi bila ugrožena samo štitna žlezda već i čitav organizam, što naučna zajednica definiše kao "akutnu radijacijsku bolest".

Kakav bi efekat zaista bio zavisi od količine raspršenog radioaktivnog materijala, udaljenosti pojedinca od izvora i pomeranja toksičnog oblaka koji bi mogao uticati na neka područja više nego na druga.

Posledice su promenljive. U početku se mogu javiti simptomi kao što su dijareja, mučnina, povraćanje, anoreksija i eritem. Ali tek nakon faze prividne latencije nastaju najozbiljnije posledice koje utiču na vitalne sisteme: od respiratornog do cirkulatornog sistema, od gastrointestinalnog do hematopoetskog sistema.

Ne postoji tretman koji može preokrenuti efekte zračenja. Najviše se mogu lečiti simptomi koji nastaju usled izlaganja ili nastalih infekcija. Dakle više od onkološkog rizika koji je povezan sa štitnom žlezdom, a koji se može kontrolisati terapijama koje su danas dostupne: hirurgija, radiometabolička i hormonska terapija. Ono što zabrinjava je hematopoetski sistem.

"Gledajući mapu ukrajinskih nuklearnih elektrana, opravdano je imati neke strahove", priznaje Atilio Guarini, direktor kompleksne hematološke strukture Instituta za onkologiju Jovana Pavla Drugog u Bariju u Italiji.

"Posle černobiljske nesreće i rata na Kosovu, primetili smo drastičan porast dijagnoza akutne mijeloidne leukemije. Ali i medularne aplazije. Ova poslednja je bolest koja dovodi do potpunog uništenja matičnih ćelija koštane srži iz kojih potiču sve krvne ćelije: bela, crvena krvna zrnca, trombociti. Suočeni sa takvim scenarijem, za razliku od onoga što je moguće izlečiti, tj. štitnu žlezdu, posledice bi bile gore. U stvari, aplazija koštane srži ne može se lečiti lekovima već samo alogenom transplantacijom hematopoetskih matičnih ćelija", naveo je Guarini. 

Dodaje da već danas gubimo desetine pacijenata zbog nemogućnosti pronalaženja kompatibilnih donatora u Evropi, a kako kaže, ako bi se slučajevi leukemije i aplazije koštane srži povećali zbog nuklearne nesreće, mogli bismo samo da vidimo da se broj žrtava povećava. 

Zašto ne treba uzimati integratore na bazi joda 

"Apsolutno je beskorisna i besmislena trka za suplementima na bazi joda. Trčanje, naprotiv, može biti štetno", izjavio je dr Đanluka Aimareti.

On ponavlja stav čitave italijanske naučne zajednice, suočene sa tendencijom da se gomilaju tablete joda kako bi se sprečili rizici povezani sa mogućim nuklearnim napadom na Ukrajinu.

Profilaksa u ovom trenutku nije neophodna. A ako se ikada dogodi evolucija ove vrste, suplementi nisu potrebni. Ali lekovi, o čijoj bi se distribuciji bavila Civilna zaštita i regioni, jesu.

Zaštita od efekta radioaktivnog joda je bitna, pre svega mladih ispod 18 godina.

"Za osobe starije od 45 godina ovakva vrsta prevencije nije poželjna, jer bismo mogli da idemo u susret hipertiroidnosti i teškim disfunkcijama. Rizik od raka štitne žlezde se smanjuje sa godinama ali raste onaj od hipertiroidnosti. Ko nema štitnu žlezdu nikako ne sme da pije velike doze tableta na bazi joda, čak ni u slučaju nuklearne opasnosti. Štitna žlezda je jedini organ koji može da apsorbuje jod, te ako je nema organizam nije u stanju da ga skladišti tako da je potrebno uvek razgovarati sa svojim doktorom", izjavila je prof. Petra-Marija Šum-Dreger, endokrinolog i direktor centra za internu medicinu u Minhenu.

Evropa i zalihe joda

Mnoge osobe i u Švajcarskoj i Nemačkoj prave zalihe tableta na bazi joda u strahu od radioaktivne kontaminacije. Apotekar koji objavljuje svoje knjige pod pseudonimom #DerApotheker i koji želi da ostane anoniman objavio je na Tviteru:

"Radim deset godina u apoteci i ovako nešto još nisam video. U nekim apotekama više nema zaliha joda. Ali tradicionalne tablete joda koje koriste osobe koje imaju bolesti štitne žlezde imaju vrlo nisku dozu koja ne pomaže u slučajnu nuklearne eksplozije".

Na profilu ThePharmacist se može pročitati: "Razumem da se ljudi plaše, ali tablete od 100 mikrograma kalijum-jodida koje kupuju u mojoj apoteci ne bi mogli da ih zaštite sem ako ih ne popiju 1.300 odjednom. Nešto što se svakako ne sme raditi."

Potpuno je beskorisno uzimati preventivno tablete joda, izjavila je endokrinološkinja Šum-Dreger za medije: "Bitno je da se takve tablete uzmu u pravom momentu, ni previše rano ni previše kasno, ne bi li se zaštitila tiroidna žlezda. Ukoliko se uzmu prerano efekat nestaje, ukoliko se uzme kasno moguće je da su čestice radioaktivnog joda već ušle u žlezdu i napravile štetu."

Ukoliko bi se ukazala potreba, nemački građani ne moraju da brinu jer bi na vreme dobili tablete joda u odgovarajućim dozama. Nakon incidenta na reaktoru u Fukušimi u Japanu 2011. povećane su zalihe tableta joda u Nemačkoj. Više od 180.000.000 tableta joda su zalihe u skladištima i u slučaju potrebe bi bile raspodeljene građanima u opštinama, u apotekama i na glasačkim mestima. Iz ministarstva unutrašnjih poslova Bavarske kažu da se 36 miliona ovih tableta trenutno nalazi u skladištima, i građani će u slučaju potrebe preko medija biti obavešteni kako da dođu do njih.

"Što se Italije tiče u ovom momentu nema posebnih nestašica suplemenata na bazi joda", izjavio je Roberto Tobija, nacionalni sekretar Federfarme i predsednik Evropskog saveza farmaceuta (PGEU) – ali smo svesni da što više cirkulišu vesti o nuklearnim pretnjama moramo biti spremni na to da će ljudi tražiti ove tablete."