Kako je eksperimentom jugoslovenskih bezbednjaka utvrđeno da Kenedija nije ubio jedan čovek

Kada bi se pisalo uputstvo o tome kako da se decenijama hrane teorije zavere, uzor bi mogao da se pronađe u Vašingtonu. Uprkos obavezi da, na osnovu Džej-Ef-Kej akta iz 1992, za 25 godina obelodani sve pisane tragove iz istrage ubistva Džona Kenedija, 2017. Donald Tramp odobrio je prvo odlaganje. Potom je i Džo Bajden potpisao još jedno.

Usledilo je još jedno delimično otkrivanje, iz pijeteta prema godišnjici atentata u Dalasu. Već viđeno, osim pojedinih ranije zatamnjenih delova. Jedno je bilo zajedničko svim izveštajima.

"Razočaranje potiče od toga da nije otkriveno ništa novo, ništa više od onoga što je već u bibliji atentata, a to je izveštaj komisije koju je predvodio sudija Vrhovnog suda Erl Voren", rekao je Milan Mišić, nekadašnji dopisnik Politike iz Vašingtona.

Kao izazov Vorenovom izveštaju, film "Džej-Ef-Kej" Olivera Stouna, tumači se, podstakao je objavljivanje miliona dokumenata.

U 1.500 upravo objavljenih dokumenata najviše pažnje izazvale su informacije o atentatoru Liju Harviju Osvaldu. Šest nedelja pre atentata putovao je u Meksiko Siti, tvrdeći da je fotograf, gde je posetio sovjetsku i kubansku ambasadu. I to je, objašnjavaju upućeni, poznato od 1998.

"On je prvo želeo 1958. godine da se nastani u Sovjetskom Savezu, zatim je pokušao samoubistvo zato što mu to tamo nije omogućeno, a onda se oženio, našao je posao, ali se na kraju vratio u SAD", kazao je novinar Dragan Bisenić.

Mišić je istakao da je sasvim izvesno da su Osvaldova putovanja u Meksiko bila praćena. 

"Ono što je osnovno, to je činjenica da Tajna služba (Secret Service) nije sprečila atentat. Naravno, velika misterija ostaje rečenica iz Vorenovog izveštaja, koja ostavlja mogućnost da je postojao i drugi atentator", kazao je Mišić.

"Eksperiment jugoslovenskih bezbednjaka pokazao da Kenedija nije ubio jedan čovek"

Dve trećine Amerikanaca sumnja da je Kenedija ubio jedan čovek. To su u jednom eksperimentu pokazali i jugoslovenski bezbednjaci, svedoči dugogodišnji Titov prevodilac Ivan Ivanji. Godinu posle atentata, spremajući se za posetu Tita Istočnom Berlinu, rekonstruisali su događaj.

"Pucali su sa tačno te visine sa koje je navodno taj atentator pucao. Vozili kola, sa lutkom, tom brzinom. Naši najbolji snajperisti su gađali i nisu mogli da pogode. Zbog toga je njihov zaključak bio – jedan metak da pogodi, to je krajnje neverovatno, to je jedan prema milion, ali ajde, i to čudo postoji. Tri metka je nemoguće – nije on pucao", naveo je Ivanji.

Još jedan lokalni ugao, iz perspektive tadašnje Jugoslavije, pojavljuje se u ličnosti jednog od saradnika Cije, koji je pred Vorenovom komisijom dao opširni iskaz, tvrdeći da je bio veza obaveštajne agencije sa Osvaldom.

"Ono što je zanimljivo jeste da je Džordž Morešild misiju u vezi sa Cijom počeo u Jugoslaviji 1957. godine, kada je kao stručnjak za naftu boravio na jugoslovenskom primorju. U međuvremenu, nije se samo time bavio. Njega su tadašnje jugoslovenske vlasti proterale iz  Jugoslavije, zbog toga što su našle crteže vojnih objekata kod njega", naveo je Bisenić.

Šta bi moglo da se nađe u preostalih 15.000 dokumenata o Kenedijevom ubistvu? Istraživači ne veruju u novi nepobitni dokaz, veruju da službe imaju razloga da skrivaju sopstveno činjenje ili nečinjenje.

"Moja je teorija zavere – pitajte FBI, a sumnja na to bi škodila poverenju Amerikanaca u nacionalnu bezbednost. Nijedan predsednik ne želi da se pod njegovom vlašću to dokaže i sazna i nikad nećemo saznati", kazao je Ivanji.

Četiri istrage američke administracije nisu bile dovoljne da okončaju sumnje i razvodne maštu povodom Kenedijevog ubistva. Osuđeni atentator skončao je takođe u atentatu pred kamerama. Događaji iz američke istorije 1963. mnogi vide kao prekretnicu, kada je svet prestao da veruje u zvanične istine.