Koga bi još krah kineskog konglomerata "Evergrande" mogao da povuče sa sobom

Širom sveta pada vrednost akcija na berzama usled strahovanja da bi eventualni bankrot  "Evergrandea", džinovskog kineskog investitora u oblasti građevinarstva, moglo da izazove krizu poverenja i parališe finansijsko tržište i tržište nekretnina u Kini.

Dok su berze u najmnogoljudnijoj zemlji sveta zbog praznika bile zatvorene u ponedeljak i utorak, tržišta deonica i hartija od vrednosti u Tokiju, Njujorku, Londonu i Parizu zabeležila su pad do dva odsto.

Istovremeno, u više kineskih gradova održani su protesti visokoemotivnog naboja u kojima je po nekoliko stotina osoba tražilo da im se vrati novac koji su uložile u još neizgrađene nekretnine.

"Evergrande" je jedna od najvećih kineskih kompanija koja se bavi izgradnjom i prodajom nekretnina a tu poziciju na tržištu ostvarila je, između ostalog,  uzimajući velike kredite od domaćih banaka, zbog čega sada ima dug od neverovatnih 305 milijardi dolara.

Prošle nedelje postalo je jasno da taj konglomerat, koji zapošljava oko 200.000 radnika, neće moći da bankama isplati dospele dugove, što znači da mu preti velika opasnost od bankrota.

"Evergrande", čije je sedište u gradu Šendženu, trenutno radi na oko 1.300 projekata u čak 280 gradova širom Kine, zbog čega bi njegov slom mogao da bez doma i poslovnih prostorija ostavi više od milion ljudi.

Potpuno potonuće korporacije, koja je listirana na berzi u Hongkongu, bilo bi jak udarac za njene akcionare, građevinske kooperante i zajmodavce – oko 170 banaka (i više desetina drugih poverilaca), koje bi onda zbog pretrpljene štete bile prisiljene da racionalizuju svoje poslovanje i smanje kreditnu podršku privredi, što bi dovelo do njenog usporavanja. Zbog tog domino efekta, "Evergrande" je u medijima regiona već poneo nadimak "azijske Braće Liman", zloglasne kompanije sa Volstrita čija je implozija pokrenula (svetsku) finansijsku krizu 2008. godine.

Za sada najviše trpe kineske građevinske firme, među kojima ima i onih čije su akcije proteklih dana izgubile i po 80 odsto vrednosti. Brinu i moguće posledice poremećaja na tržištu nekretnina po standard stanovništva, jer je oko tri četvrtine kapitala koji poseduju kineska domaćinstva uloženo u nepokretnosti.

Težak udarac i za kineski fudbal?

Interesantno je da propast "Evergrandea" može imati značajan uticaj na kineski fudbal, koji se poslednje dve decenija ubrzano razvija, jer je ta korporacija većinski vlasnik i glavni sponzor jednog od najuspešnijih domaćih klubova Guangdžou Evergrandea, koji je dvostruki šampion azijskog kontinenta.

Štaviše, kompanija je vlasnik akademije fudbala, za koju se smatra da je najveća na svetu, i u petnaestomilionskoj prestonici provincije Guandong, gradu Guangdžou, u kojem je bila osnovana, gradi atraktivni stadion u obliku cveta lotosa koji će biti najveći i najskuplji na svetu, budući da je njegovim projektom predviđeno čak 100.000 sedišta i trošak od 1,7 milijardi dolara. Taj objekat bi trebalo da bude završen krajem sledeće godine – za šampionat Azije u fudbalu koji Kina treba da organizuje 2023.

Međutim, ni to nije sve što se tiče fudbala, jer je grupa "Evergrande", koja je u najmnogoljudnijoj zemlji sveta poznata i po tome što poseduje više popularnih zabavnih parkova za decu, planirala da izgradi još tri do pet monumentalnih fudbalskih stadiona sa 80.000 do 100.000 sedišta, koji bi u budućnosti bili važan argument u kandidaturi Kine za održavanje Svetskog prvenstva.

Otud, krah tog konglomerata, koji se bavi i proizvodnjom električnih vozila i flaširane vode, može u bitnoj meri da omete aspiracije Kine u fudbalu: razvoj infrastrukture i jačanje domaće fudbalske lige i reprezentacije u toj zemlji su projekti koji predstavljaju državni prioritet o kojem se javno izjašnjavao i sâm predsednik Si Đinping.

Neizvesna budućnost

Mnogi analitičari u Istočnoj Aziji smatraju da će, slično slučaju banaka sa Volstrita koje su pokrenule svetsku finansijsku krizu 2008, kineska država stati iza posrnulog diva i spasti ga novcem poreskih obveznika kako bi stabilizovala finansijski sistem, građevinarstvo i tržište nekretnina, te pomogla građanima koji bi bili oštećeni u slučaju da "Evergrande" ode pod led. To je već poznata logika da su određene firme i banke suviše velike da bi se moglo dozvoliti da propadnu.

Ima, međutim, i onih koji tvrde da takav potez ne bi bio društveno prihvatljiv u Narodnoj Republici Kini, jer bi to značilo da se društvena imovina predaje privatnom preduzeću koje je u dugove zapalo iz sopstvene pohlepe, i koji zagovaraju samostalno vraćanje duga rasprodajom krupnih nekretnina koje u svom bogatom portfoliju ima "Evergrande". (To će, međutim, biti težak zadatak, jer je već sada jasno da grupi preti stečaj, što znači da će zainteresovani uskoro te nekretnine verovatno moći da dobiju za mnogo manji novac.)

Slično tome, podeljena su mišljenja i o uticaju eventualnog bankrota "Evergrandea". Dok neki u njemu vide potencijalni okidač nove finansijske krize ne samo u Kini i istočnoj Aziji već, zbog značaja kineske ekonomije za svetsku privredu – u celom svetu, drugi veruju da je reč samo o manjoj, prolaznoj oluji s kojom će kineska vlada umeti da izađe na kraj.