Šest stvari koje morate znati o 11. septembru

Napad 11. septembra je najgori teroristički napad koji su Sjedinjene Države pretrpele u svojoj istoriji, koji je umnogome uticao i trasirao put kojim će ići spoljna politika jedine tadašnje supersile.

Njujork i Kule bliznakinje

U utorak 11. septembra 2001. u 8.45 po lokalnom vremenu, vedro nebo iznad Njujorka zaparao je "boing 767" kompanije "Amerikan erlajns" koji se sa 75.000 litara goriva zakucao u severnu kulu Svetskog trgovinskog centra.

Udar je ostavio otvorenu, plamteću rupu blizu 80. sprata. Samo 18 minuta kasnije evakuacije oba nebodera prekinuo je drugi "boing 767" iste kompanije koji se pojavio na nebu, oštro skrenuo i udario u južnu kulu negde oko 60. sprata.

Udar na Pentagon i četvrti avion

Dok su milioni ljudi uživo ili preko TV ekrana gledali šta se dešava u, sada već očiglednom, terorističkom napadu, treći avion "Amerikan erlajnsa" na letu 77 kružio je iznad Vašingtona pre nego što je u 9.45 udario u zapadno krilo Pentagona.

Eksplozija koja je usledila izazvala je veliki požar i urušila deo džinovske betonske zgrade u kojoj se nalazi Ministarstvo odbrane SAD.

Teroristi su oteli i četvrti avion. Međutim, kako je let 93 "Junajted flajta" kasnio sa poletanjem, putnici su saznali o dešavanjima u Njujorku i Vašingtonu. Shvativši da je i njihov avion otet, nekolicina putnika i članova posade pokušala je da vrati kontrolu nad letelicom.

Kada su teroristi shvatili o čemu se radi i da najverovatnije neće uspeti u svojoj nameri, okrenuli su avion i srušili ga na polje blizu Šenksvila u zapadnoj Pensilvaniji.

Pad Kula bliznakinja

Manje od 15 minuta nakon što je avion pogodio Pentagon, situacija u Njujorku poprimila je još gore razmere. Čelična konstrukcija južne kule Svetskog trgovinskog centra nije izdržala oštećenja i ogromnu temperaturu i urušila se pod svojom težinom.

Ista sudbina zadesila je i severnu kulu u 10 časova i 30 minuta. Od ljudi koji su u vreme rušenja nebodera bili u njima preživelo je samo šestoro.

Broj žrtava

Ukupno 2.996 ljudi poginulo je u napadima 11. septembra, uključujući 19 terorista. U udaru na Svetski trgovinski centar i posledičnom rušenju Kula bliznakinja život su izgubile 2.763 osobe, među kojima su bila 343 vatrogasca i zdravstveno osoblje i 60 policajaca.

U napadu na Pentagon poginulo je 189 ljudi, uključujući sve na letu 77. Još 44 je poginulo u padu aviona u Šenksvilu.

Organizatori i motiv napada

Neposredno posle napada sumnja za organizaciju pala je na terorističku organizaciju Al Kaidu. Uprkos tome što je njen vođa isprva demantovao uključenost, on je kasnije preuzeo odgovornost, a kao razlog je naveo američku podršku Izraelu, prisustvo trupa SAD u Saudijskoj Arabiji i sankcije protiv Iraka.

Američka administracija zahtevala je od Avganistana njegovo izručenje, ali su vlasti te zemlje odbile da isteraju Al Kaidu i Bin Ladena.

Odgovor Vašingtona

Prvi čovek SAD Džordž Buš pokrenuo je Rat protiv terorizma – kampanju koja uključuje vojne i diplomatske akcije sa ciljem sprečavanja širenja terorizma. Zvanični naziv bio je "Operacija: Trajna sloboda", a započeta je već 7. oktobra vojnom invazijom na Avganistan.

U roku od dva meseca, američka vojska i njeni saveznici zbacili su sa vlasti talibanski režim, ali je rat protiv Al Kaide nastavljen.

Osama bin Laden ostao je u bekstvu sve do 2. maja 2011, kada su ga američki specijalci pronašli u njegovom skrovištu u Abotadu u Pakistanu. U junu je predsednik Barak Obama najavio početak povlačenja trupa iz Avganistana, koje je okončano tek nedavno – 10 godina kasnije.