Haos u Kabulu i nezavisnost EU – može li Evropa bez SAD u velikim krizama

Ovo nije prvi put da se EU suočava sa krizama. Postoji potreba da se pruži pomoć, zaštita i utočište onim Avganistancima koji na to imaju pravo.

S druge strane, postoji politički strah da to ne pošalje pogrešan signal i znači podsticaj za novi priliv izbeglica koji bi ličio na onaj iz 2015. godine, kada je došlo više od milion ljudi u Evropu.

Tada je to podelilo zemlje članice, dovelo do rasta populističkih stranaka. To je scenario koji u EU ne žele više da gledaju, posebno u svetlu činjenice da se bliže izbori u Nemačkoj i Francuskoj.

Ono što se može videti u Briselu je konsenzus oko stava da se više ne može ponoviti 2015. godina, kao i konture strategije oko priliva izbeglica iz Avganistana da EU finansira zemlje regiona oko Avganistana da zadrže izbeglice u tom delu sveta.

Sukobi na Bliskom istoku pre nekoliko godina doveli su do serije terorističkih napada i u Evropi. U Belgiji, koja je i sama bila žrtva terorističkih napada, podeljena su mišljenja da li povratak talibana vodi nekom povećanom riziku.

S jedne strane, postoje mišljenja da ne postoji neki povećani faktor rizika. Mnogi, međutim, nisu ubeđeni u pretpostavku da talibani neće ponoviti grešku od pre 20 godina, kada su pružali podršku i utočište terorističkim grupama.

U institucija EU haotična situacija i evakuacija iz Kabula pokrenule su pitanje autonomije Unije u odnosu na SAD.

Šef diplomatije Žozep Borelj je rekao da situacija pokazuje da Unija mora da ima nezavisni vojni kapacitet koji bi bio u stanju da deluje mimo odluka SAD, da su zemlje EU imale teškoće da evakuišu svoje građane i Avganistance u rokovima koje je neko drugi postavio.

Haotična i tragična situacija na aerodromu u Kabulu je ponovo oživela priču o strateškoj autonomiji EU koji jeste plan i ambicija, ali u ovom trenutku ne i realnost.