Počinje suđenje veka u Vatikanu, priča kao "Kum" – milioni, brokeri, iznude, pranje novca

Kardinal koji je navodno naveo podređenog da laže tužioce. Brokeri i advokati koji su brzo "nasamarili" drugog čoveka Vatikana i naterali ga da odobri katastrofalni posao sa nekretninama. Samozvana obaveštajna analitičarka koja je, novcem Svete stolice, sebi kupila aksesoar "Prade" i "Luja Vitona". Taj novac zapravo je trebalo da pošalje militantima koji za taoce drže časne sestre.

Sve ove optužbe deo su najvećeg suđenja u modernoj istoriji Vatikana, a rezultat su dvogodišnje istrage o lošim potezima Svete stolice. Istraga je otkrila nekad tajne finansijske poslove Vatikana i, zapravo, njihovu disfunkciju, pošto je mali broj osoba, bez stručnosti i nadzora, uspeo da nanese mnogo štete finansijama i ugledu Vatikana.

Vašington post piše da tužilaštvo u optužnici sugeriše da su papa Franja i njegovi najviši "poručnici" bili svesni nekih ključnih transakcija, kao i da su ih u nekim slučajevima izričito odobrili, čak i bez potpune dokumentacije ili razumevanja detalja.

S obzirom na hijerarhijsku prirodu Svete stolice i poslušnost koja se zahteva od podređenih njihovim verskim pretpostavljenima, takođe ostaju pitanja zašto su neki ljudi optuženi, a drugi ne, dodaje Post.

Visoki vatikanski službenik, monsinjor Alberto Perlaska, kojeg su tužioci donedavno smatrali ključnim osumnjičenim, uspeo je da izbegne optužnicu. Njegova kancelarija vodila je od početka do kraja sumnjivi posao sa nekretninama u Londonu, vredan nekoliko stotina miliona evra, i prepoznat je kao glavni krivac za skupe dogovore koji su sklopljeni. Međutim, Perlaska je promenio tabor i postao jedan od najvažnijih svedoka u slučaju.

U slučaj je uključen i kardinal Anđelo Beki, kog je, kako navodi Post, papa Franja na određeni način već osudio. Papa je Beki prošle godine predstavio dokaze da je poslao 100.000 evra u dobrotvornu ustanovu na Sardiniji koju vodi njegov brat. Kardinal je podneo ostavku na mesto šefa vatikanske svetiteljske kancelarije, a papa mu je zatim oduzeo kardinalska prava.

Bivši kardinal Beki, koji se tereti za proneveru i pritisak na Perlasku da se povuče iz svedočenja, porekao je bilo kakvu nezakonitost. 

Beki je bio i šef osoblja državnog sekretarijata Vatikana i, delujući na toj funkciji, optužnica ga povezuje sa još jednom osobom kojoj se sudi. Reč je o Sesiliji Maronji, koju je Beki 2016. godine angažovao kao spoljnog savetnika za bezbednost.

Tužioci tvrde da je Maronja proneverila 575.000 evra sredstava Vatikana koje je Beki odobrio da se pošalju kao otkupnina za oslobođenje katoličkih talaca, tj. časnih sestara koje su zarobili militanti.

Bankovni izveštaji njene kompanije iz Slovenije pokazuju da su se devizni transferi Vatikana koristili za plaćanje računa u luksuznim prodavnicama, poput "Prade" i "Luja Vitona", i hotelima. Maronja tvrdi da je "novac predstavljao legitimnu kompenzaciju i nadoknadu za njene obaveštajne troškove".

Srce slučaja 

Vašington post piše da je srce slučaja sumnjivi posao sa nekretninama u Londonu, u čemu je, prema svedočenjima pojedinih, učestvovao i sam poglavar Rimokatoličke crkve.

Posao sa nekretninama u Londonu datira iz 2014. godine, kada je državni sekretarijat Vatikana odlučio da uloži početnih 200 miliona evra u fond kojim upravlja italijanski biznismen Rafaele Minkone, s tim da se polovina novca uloži u zgradu u naselju Čelsi, a ostatak u druge poslove.

Do novembra 2018, prvobitna investicija izgubila je 18 miliona evra, kažu tužioci, što je navelo Vatikan da traži izlaznu strategiju, zadržavajući svoj udeo u zgradi u Čelsiju.

Ovde se u priču uključuje broker Đanluiđi Torci. Tužioci navode da je Torci prevario Svetu stolicu tako što je tajno restrukturirao 1.000 akcija u novom holdingu i na taj način je sebi obezbedio puna prava nad vlasništvom zgrade u Čelsiju.

Tužioci ukazuju na to da je Torci tada iznudio Vatikanu još 15 miliona evra, kako bi Svetoj stolici preneo kontrolu nad vlasništvom zgrade. Kontrolu koju je Vatikan mislio da već ima.

Kako je došlo do iznude 

U priču o nekretninama u Londonu bio je uključen i sam papa, kako tvrdi nekadašnji šef kabineta nadbiskup Edgar Pena Para. On je tužiocima ispričao da je papa Franja do novembra 2018. jasno stavio do znanja da želi da gubitak bude što manji, prilikom spasavanja investicije u zgradu, da se "okrene strana i krene iz početka".

Pena Para je tužiocima rekao da je to bila poruka koju je papa Franja ponovio i brokeru Torciju tokom sastanka u januaru 2019. godine.

Kada su shvatili da zgradu u Londonu zapravo kontroliše Torci, a na osnovu papine želje da se nastavi dalje, Vatikan je imao dve opcije, tvrdi Pena Para.

Prva je tužiti Torcija, a druga da mu se plati za 1.000 akcija koje je, kako se kasnije ispostavilo, stekao tako što je preko advokata nasamario predstavnike Vatikana.

Pena Para navodi da su u Vatikanu bili zabrinuti da bi slučaj protiv Torcija mogao da se razvuče na nekoliko godina i da bi na kraju mogao da bude završen u korist brokera.

"Birajuću između ove dve opcije, uz savetovanje advokata i eksperata, izabrana je opcija broj dva zato što je prepoznata kao ekonomičnija, sa više kontrolisanih rizika i u vremenskom okviru koji je prihvatljiviji", napisao je Pena Para u svom svedočenju u čiji je uvid imao AP.

"Jednostavno je urađeno po želji poglavara", rekao je Pena Para, što upućuje da je rađeno po papinoj direktivi, navodi Post.

I upravo je isplata tih 15 miliona evra Torciju za 1.000 akcija srž slučaja. Tužioci optužuju Torcija da je iznuđivao Vatikan, ali i Vatikanovu agenciju za finansijski nadzor što nije zaustavila dogovor.

Menadžeri agencije navode da Vatikan nije imao izbora nego da plati Torciju, s obzirom na to da je Državni sekretarijat – svesno ili ne – potpisao pravno obavezujuće ugovore koji su Torciju dali kontrolu nad spornom zgradom.

Tužioci navode da je državni sekretar, kardinal Pjetro Parolin, potpisao ugovor sa Torcijem, ali zbog toga što ga je prevario advokat koji je sastavio memorandum na jednoj stranici, u kom se opisuje posao, ali uz izostavljanje ključnih detalja, među kojima i to da Torciju pripada 1.000 glasačkih akcija.

Nadbiskup Pena Para je rekao da je Vatikan tek posle shvatio da je misteriozni advokat povezan sa biznismenom Torcijem. Citirajući beleške kardinala Pjetra Parolina, Pena Para je naveo da je kardinal odobrio dogovor na osnovu kratke beleške advokata i uveravanja visokog službenika, monsinjora Perlaske i drugog finansijskog menadžera Vatikana Fabricija Tirabasija. 

Minkone i Torci, koji su optuženi za prevaru, pranje novca, proneveru i druge optužbe, poriču optužbe. 

Kardinal Parolin, nadbiskup Pena Para i monsinjor Perlaska nisu optuženi. Tirabasi je optužen za korupciju, iznudu, prevaru i proneveru, kao i zloupotrebu službenog položaja. I on poriče sve optužbe.