Decenija od Brejvikovog masakra, događaja koji je promenio Norvešku

Masakr u Norveškoj – događaj koji je tačno pre deset godina potresao i promenio tu zemlju. Anders Bering Brejvik traumatizovalo je 22. jula 2011. mirnu skandinavsku naciju usmrtivši 77 osoba, uglavnom mladih koji su se okupili u letnjem kampu na ostrvu Utoja.

Anders Brejvik izvršio je najpre bombaški napad na zgradu norveške vlade, a zatim i masakr na ostrvu Utoja. Stradalo je 77 ljudi, uglavnom tinejdžera.

Zahvaljujući nepažljivom obezbeđenju, Anders Bering Brejvik je parkirao kombi blizu zgrade Vlade i aktivirao bombu.

Premijer je izbegao napad jer je u tom trenutku bio u rezidenciji. Stradalo je osam osoba.

Napad na Vladu bio je prvi deo njegovog plana. Brejvik je potom, preobučen u policijsku uniformu, otišao na ostrvo Utoju nedaleko od Osla, gde je nasumice pucao na učesnike letnjeg kampa mladih laburista. Ubio je 69 ljudi, uglavnom tinejdžera.

Eksplozija u zgradi Vlade i masakr na ostrvu Utoja koji je usledio nekoliko sati kasnije, prema Brejvikovoj zamisli, trebalo je da razviju otpor prema imigrantima.

Smrtonosno divljanje samozvanog militantnog nacionaliste Andersa Beringa Brejvika traumatizovalo je malu skandinavsku naciju, u kojoj su jedna od četiri osobe, bile u porodičnim ili prijateljskim vezama sa žrtvama, pisao je AP u jednom od izveštaja.

Na prvom saslušanju nakon hapšenja, Brejvik je priznao da je ubio 77 civila, nazivajući svoje delo "gnusnim, ali neophodnim", rekavši da ono što je učinio nije krivično delo i da on zbog toga ne snosi krivičnu odgovornost.

Brejvik je za sebe tvrdio da je član međunarodne antiislamske mreže, koja ima dve ćelije u Norveškoj.

Policija je dovodila u pitanje verodostojnost Brejvikovih navoda.

Osuđen je na 21 godinu zatvora, a izjavljivao je da će odustati od nasilja i da je spreman da se izvini, ako mu vlasti dozvole formiranje fašističke stranke. Sud je obrazložio da Brejvik ima probleme ličnosti, ali ne psihoze.

Brejvik je rođen 13. februara 1979. godine, u Oslu. Otac mu je bio ekonomista, a majka medicinska sestra. Otac je radio kao diplomata pri ambasadi Norveške u Londonu, a kasnije i u Parizu.

Brejvikov otac je izjavljivao 2014. godine da je njegov sin – fašista.

Jens Brejvik rekao je da su stavovi njegovog sina protiv imigranata u Norveškoj postali još ekstremniji od kada je u zatvoru.

"Nije prijatno biti otac masovnog ubice", rekao je bivši norveški diplomata Jens Brejvik na konferenciji za novinare povodom predstavljanja svoje autobiografije pod nazivom "Moja krivica".

Brejvik stariji primetio je da je otkriće da je njegov sin ubica, premašila i "najgoru roditeljsku noćnu moru".