Zašto Kanada ne može da bude zemlja košarke

Fudbal, odbojka, košarka, popularni su širom Kanade, i deci se u školama nudi da se oprobaju u različitim grupnim sportovima. Dok za Srbiju važi da je košarkaška nacija, za Kanadu, zemlja snega i leda, kaže se da je hokejaška.

Hokej se igra tokom cele godine, i deca za koju se prepozna da bi mogla da budu dobri sportisti prvo se usmeravaju na led.

Zoran Radocaj navodi da košarka sad pokušava da bude konkurencija hokeju.

I dok za one koji treniraju hokej postoje specijalne srednje škole sa prilagođenim programima, drugi sportovi se, više rekreativno, igraju u redovnim osnovnim i srednjim školama.

"Uglavnom se trenerskim poslom bave nastavnici koji dobijaju neki mali bonus, tako da trener neće da radi za tako male pare, stoga treninge vode uglavnom ljudi koji nemaju neke veze sa sportom nego rade volonterski ili imaju malu nadoknadu, e to je problem", navodi Ivan Lekić, košarkaški trener.

Entuzijazma im, kažu, ne fali, ali znanje im uglavnom nije dovoljno za razvijanje talenata.

Šansa preko školske lige 

Košarka ima razvijenu školsku ligu i to je način da se pokažu i pronađu dobri igrači.

"Većina ima neki tim koji se takmiči u lokalnim ligama, škole su podeljene u različite divizije, zavisno od toga koliko škola ima učenika", navodi Bojan Nikolić, košarkaški sudija.

Što znači da se deca možda neće uvek nadmetati sa sebi jednakima po kvalitetu igre.

Za razliku od Srbije, u Kanadi nema državnih ili gradskih klubova u kojima bi talentovani igrači međusobno odmeravali snage.

"Deca vežbaju, ali je to više okrenuto mnoštvu, da se svi bave sportom, nego što je okrenuto tome da se postižu sportski rezultati", ocenjuje Lekić.

Klubovi rade po drugačijem sistemu od onog u Srbiji, gde profesionalci talentovanu decu vode kroz kategorije od pionira do prvog tima.

Za uspeh potrebna finansijska podrška

Sport u školama je osnova od koje se kreće, ali razvojni put jednog sportiste prepušten je roditeljima od čijih finansija zavisi koliko će moći da podrže dodatne treninge, putovanja i takmičenja.

"Klubovi rade sa decom u letnjoj sezoni i to se plaća, možete izabrati, jedan, dva, tri ili četiri treninga sedmično, zavisi koliko vi hoćete da finansirate svoje dete da uspe. Jedan program od oko mesec, mesec i po dana košta oko 300-400 dolara", objašnjava Radocaj.

Nikolić navodi da gde god postoji potražnja, postoji i ponuda, pa je velika potražnja za klubovima koji nude treninge, razvodnila kvalitet.

"Talentovani igrači dođu do nekog nivoa i onda nemaju više šta da traže i moraju imati nove trenere kojih ovde trenutno nema", navodi Radocaj.

Stipendija je cilj 

Cilj je dobiti stipendiju nekog od uglednih američkih univerziteta divizije jedan, odakle se najbrže otvara put ka klubovima NBA lige, ali uslov za prijem je i odličan uspeh u školi.

"Skauti obilaze sve delove Kanade i celog sveta i gledaju kome da upute ponudu sa koledža gde mogu da nastave karijeru i da imaju kvalitetnije trenere i uslove za rad", navodi Nikolić.

U zemlji čiji je državljanin Džejms Nejsmit, za svoje đake na Univerzitetu u Kanzasu izmislio košarku daleke 1891. godine, potražnja za dobrim klubovima počela je čitav vek kasnije.

Toronto reptors je jedini kanadski klub koji se takmiči u NBA ligi, a bravure koje na parketu izvodi Stiv Neš, izazivaju košarkašku revoluciju.

Samo u poslednjoj deceniji 22 igrača zaigrala su za NBA, a Reptorsi su prošle godine postali prvi klub izvan granica Sjedinjenih Američkih Država, koji je osvojio titulu NBA šampiona.

Sve više dece, sebe žele da vide u nekom od vrhunskih timova.