Latinska Amerika – pandemija gneva

Evo Morales, jedna od poslednjih ikona južnoameričke levice, ukrcao se u avion meksičke vlade i odleteo iz Bolivije. Putovanje do Meksika je bilo dramatično. Vlasti te zemlje pregovarale su sa više južnoameričkih država, kako bi se obezbedio siguran prelet.

Bivši uzgajivač koke, bio je prvi Indijanac koji je postao predsednik te zemlje još 2006. u okviru talasa na kome su levičarske vlade preplavile Južnu Ameriku. To su zvali ružičasta plima. Sada je neka druga plima odnela Moralesa, uz količinu nasilja retko viđenu na ulicama latinoameričkih gradova od početka 21. veka.

Kuća Moralesove sestre je zapaljena, kao i njegova rezidencija. Dugogodišnji dopisnik iz Latinske Amerike podseća i da je gradonačelnica jednog manjeg mesta gotovo linčovana, ošišana i polivena crvenom farbom.

"Država se našla na ivici dramatične situacije. Morales je 14 godina predsednik i sad je trebalo da dobije četvrti mandat. Ipak se malo istrošio i malo zaboravio, jer vlast takva autoritarna kakvu je imao kvari i program i čoveka", ističe Borislav Lalić, dugogodišnji dopisnik iz Latinske Amerike.

Profesor Univerziteta "Tecnologico de Monterrey" iz Meksika Dejan Mihailović kaže da je Morales svrgnut pošto su mu vojska i policija uputile dopis u kome ga mole da zbog velikih nemira podnese ostavku.

"Trenutak koji je prevagnuo", kaže Mihailović, "je kad je opozicija pozvala na masovne proteste, a pritom je znala da vojska i policija neće intervenisati".

Morales je bio hvaljen zbog borbe protiv siromaštva i unapređenja bolivijske ekonomije. Kritičari kažu da se nije izborio sa korupcijom, niti sa požarima koji su besneli zemljom ove godine. Iza najnovih događaja nisu toliko ekonomski, koliko politički razlozi.

Dejan Mihailović objašnjava da je Bolivija zemlja sa najvećim rastom u Latinskoj Americi nekoliko godina, ali da je kriza koja je nastala kriza legitimiteta.

"Morales je 2016. izgubio na referendumu u vezi sa promenama ustava koje bi mu omogućile da se kandiduje kad god hoće", dodaje Mihailović.

Morales nije prihvatio mišljenje građana da ne traži novi mandat posle 14 godina na vlasti. Ušao je u izbornu trku. "On je pobedio na oktobarskim izborima", kaže novinar nedeljnika Vreme Milan Milošević.

"Ali nedovoljno. Nije imao 50 odsto, pa su probali da to malo šteluju, što nama može biti poznato. I došlo je do eksplozije", dodao je Milošević.

Dugogodišnji dopisnik iz Latinske Amerike Momčilo Pantelić kaže da su događaji u Boliviji veliko upozorenje za stalnu mešavinu svetle budućnosti i ne tako svetle sadašnjosti na kontinentu.

"Sada se u Boliviji dešava neki tihi puč, smenjivanje predsednika, demokratski izabranog, doduše koji je demokratski pokrao te izbore, uz pomoć vojske. To se davno nije desilo u Južnoj Americi", dodaje Pantelić.

Odmah potom su počele da pljušte ostavke ljudi oko Moralesa i sada je vlast u stanju vakuuma. Do daljeg će je preuzeti potpredsednica Senata iz redova opozicije. Ali, demonstracije i nasilje ne prestaju.

Pandemija gneva

Situacija u Boliviji poslednja je u nizu previranja u Latinskoj Americi. Protesti na ulicama Čilea povodom cena metro karata, neredi u Ekvadoru zbog ukidanja subvencija na gorivo, birači koji vlast u Argentini ponovo daju levičarima, previranja u Paragvaju i Peruu.

Momčilo Pantelić to naziva "pandemijom gneva kojoj je sklona Latisnka Amerika", ali dodaje da odavno nije bilo ovakve serije nemira i preispitivanja.

Borislav Lalić kaže da je to kontinent gde više nema pučeva ni gerile, ali da opet vri. "Čak se pominje da može doći do vrućeg latinoameričkog proleća iduće godine", dodaje Lalić.

Svaka je zemlja priča za sebe, ali analitičari nalaze jednu zajedničku crtu. Šest godina ekonomske stagnacije posle dvanaestogodišnjeg perioda rasta i optimizma. Početkom veka dogodio se veliki skok cena sirovina i robe za izvoz koje je najviše potraživala Kina. Postojeće nejednakosti je bilo lakše tolerisati uz svetlu budućnost.

"I neoliberalni model prethodni i model takozvane umerene levice oslanjali su se na ekonomiju koja se bazira na prirodnim resursima. A znamo da je ovaj deo sveta bogat, poznat po nalazištima nafte, gasa, minerala", podseća Dejan Mihailović.

Otprilike 100 miliona Latinoamerikanaca postalo je srednja klasa između 2002. i 2012. Tada, međutim, počinje pad cena sirovina i manje potražnje za njima iz Kine. Javni dug latinoameričkih zemalja je porastao na više od 70 odsto. Stopa rasta niža je nego u Africi.

Borislav Lalić smatra da iako se kontinent delimično oslobodio senke SAD i nema pučeva, odnosno ima demokratske režime, problem socijalnih razlika nije rešen.

"Na snazi je liberalni kapitalizam, u celoj zapadnoj hemisferi i tu je nemoguće rešiti socijalnu nepravdu. Kažu, ko je danas u Latinskoj Americi protiv socijalne nepravde? Pa svi, i režimi, ali nisu u stanju da taj problem reše", objašnjava Lalić.

Trideset pezosa i trideset godina

Više od milion ljudi je protestovalo u Čileu, zemlji koja je zvezda u usponu na kontinentu. I dalje najbogatija, u kojoj se najbolje živi. Paljene su metro stanice i vozovi, na ulice je izašla vojska. Protestovali su studenti, srednja klasa, ne najsiromašniji.

"Do socijalnih tenzija ne dolazi uvek kad vam loše ide", kaže Milan Milošević i dodaje  "nego kad avion počne da poleće sa piste. Sada sve ide naniže, a postoje aspiracije iz prethodnog perioda".

Sistem sam po sebi nije bio spreman za kontrolu prokletstva – da bog da imao, pa nemao, kaže Momčilo Pantelić.

Srednja klasa koja je početkom veka mogla da kupi sve što joj treba, sada brine hoće li moći da priušti robu i usluge, zdravstvo i obrazovanje, brinu se šta će biti kad odu u penziju.

U Čileu je i dalje na snazi ustav napisan 1980. za vreme Pinočea koji je stvorio osnovu za tržišni ekonomski model. Reč je o poništenju države blagostanja, socijalnih prava, prava sindikata. Karakteristična je privatizacija javnih službi, sve do snabdevanja vodom.

"U Čileu ste imali žestoku eksploziju koja je trajala nedelju dana zbog, reklo bi se, običnog povoda kao što je poskupljenje karata za metro", navodi Milan Milošević.

"Pre toga je poskupela energija, a jedna parola na protestu u Čileu bila je – nije reč o 30 pezosa nego o 30 godina", dodaje Milošević.

Politička klackalica

Početak veka beleži talas levičara na vlasti u Latinskoj Americi. Danas je politička slika mnogo šarenija. Desnica je na vlasti u Čileu, kao i u Brazilu. Na vlasti je Bolsonaro, koga zovu brazilskim Trampom. Ali, u toj zemlji sada je iz zatvora pušten legendarni levičarski predsednik Lula da Silva. Meksiko i Argentinu ponovo vode levičari.

Momčilo Pantelić kaže da je ovaj region sklon klackanju levice i desnice.

"U Čileu su se redovno smenjivali levica i desnica i uspevali u tom sistemu nasleđenom od Pinočea. Brazil je sa predsednikom Lulom postigao fantastične rezultate. Argentina je išla malo levo malo desno, kao i obično promenljivo. Ta zemlja koja je sa Brazilom imala najveći potencijal, koja je posle Prvog svetskog rata bila šesta ekonomska sila sveta. Ustvari je jedina zemlja koja je iz prvog sveta pala u treći", objašnjava Pantelić.

Evo Morales iz Meksika poručuje da ga boli odlazak iz Bolivije, ali da će se vratiti sa više snage i energije. I dok se za vlast u različitim zemljama i dalje bore levičari i desničari, ni jedni ni drugi ne uspevaju da reše postojeće probleme.

"Pre pedeset godina u Latinskoj Americi bila je parola – hoćemo demokratiju, hoćemo da glasamo", kaže Borislav Lalić.

"Sada studenti kažu – pa ne vredi da glasaš. Kako god da glasaš, opet će sistem biti takav da neće rešiti taj problem da danas ima između osamdeset i sto miliona ekstremno siromašnih bez perspektive", dodaje Lalić.

Milan Milošević smatra da latinoameričke vlasti moraju da igraju u okviru zadate igre, po diktatu Volstrita i aranžmana sa MMF-om koji nameće štednju. Tu je uvek i spoljni faktor, SAD koje ne odustaju od toga da Latinska Amerika ostane "njihovo dvorište".

Najnoviji događaji u zasenak su bacili stanje u Venecueli. Ekonomski kolaps je takav da statistički podseća na zemlju koja trpi posledice rata ili prirodne katastrofe. Godine 2017. samo 20 odsto potrebnih lekova je bilo dostupno, a četiri miliona građana otišlo iz zemlje.

"Mene brine da se Venecuela ne pretvori u neku vrstu južnoameričke Libije", kaže Momčilo Pantelić.

"Sa haosom, podelom vlasti i neizvesnim ishodom. Kao što se pribojavam da Bolivija ne inspiriše neke druge snage", dodaje Pantelić.

Bolivija je samo najekstremniji primer onoga što se dešava širom Latinske Amerike poslednjih godina. Kontinent kome je donedavno predviđana svetla budućnost, danas razmišlja da li ponovo, kao osamdesetih godina prošlog veka, živi u još jednoj izgubljenoj deceniji.