Uspon Redžepa Tajipa Erdogana

Redžep Tajip Erdogan rođen je 1954. godine u Rizi na severu Turske, da bi se kasnije sa porodicom preselio u Istanbul, gde je završio visoku versku školu Imam Hatip. Diplomirao je 1981. na Fakultetu za ekonomske i administrativne nauke Univerziteta Marmara.

Igrao je fudbal za tim Kasimpaša, za koji kaže da ga je naučio timskom radu i duhu. Kao kandidat islamske partije "Blagostanja", izabran je za gradonačelnika Istanbula 1994.

Uspešno je rešio hronične komunalne probleme: postavio je stotine kilometara novog vodovoda, uveo je gasifikaciju da bi smanjio zagađenost vazduha, reciklirao smeće, izgradio 50 mostova – ukupno četiri milijarde dolara je uložio u Istanbul.

Zbog sudskog postupka koji je protiv njega pokrenut zbog podsticanja verske mržnje, bio je prinuđen da napusti mesto gradonačelnika. U zatvoru je proveo četiri meseca, a po izlasku javno se odrekao islamske politike.

Formirao je modernu "Partiju pravde i razvoja" 2001. zajedno sa Abdulahom Gulom, koji je kao predsednik ukinuo odluku o zabrani Erdoganovog političkog angažovanja.

Posle pobede na parlamentarnim izborima 2003. postao je premijer, i na tom mestu je ostao do 2014, kada je izabran za predsednika. Reizabran je prošle godine. Zameraju mu da je oslabio Ataturkov sekularizam umerenim islamizmom. Posle pokušaja državnog udara 2016, smenio je brojne pripadnike vojnih i akademskih krugova zbog optužbi da su podržali pučiste.

Napustili su ga bivši saradnici Abdulah Gul i Ahmet Davutoglu uz kritiku da prednost daje ljudima od poverenja, a ne stručnim. 

Slično je sa nekadašnjim saveznikom imamom Fetulahom Gulenom, koji je Erdogana optužio za korupciju i čije hapšenje Erdogan traži od Amerike, gde sada živi. Erdoganova spoljna politika nalazi se između Zapada i Istoka, kao i geostrateški položaj zemlje koju predvodi.

Predsednik Erdogan je oženjen i ima četvoro dece.