Burka, hidžab i nikab – gde muslimanke ne smeju da ih nose

U sudaru tradicije i izazova modernog doba, često se otvara pitanje ličnih i verskih sloboda kao i kulturne raznovrsnosti. Povod je odluka predsednika Šri Lanke, da se ženama zabrani pokrivanje lica na javnim mestima, odnosno nošenja nikaba i burki, dok su čador i hidžab dozvoljeni.

Odluka je usledila posle teorističkog napada na crkve i hotele na katolički Uskrs kada je stradalo 253 osoba. Namera predsednika je da zaštiti nacionalnu bezbednost, jer pokriveno lice otežava identifikacuju.

Burka pokriva celo telo uključujući lice i glavu, ima mrežu koja osobi dozvoljava da gleda oko sebe. Često se meša sa nikabom, koji ima proreze za oči.

Hidžab je marama i ne pokriva lice, već glavu i vrat, dok je čador ogrtač koji pokriva telo od kose do gležnjeva. Nose ga žene u Iranu, Iraku i u pojedinim žemljama koje pripadaju persijskoj kulturi i običajima uglavnom tamo gde žive šiiti.

U Saudijskoj Arabiji žene su na javnim mestima pokrivene kao i u Avganistanu. U Pakistanu zakonom nije obavezno nošenje burke, ali je uobičajeno. U Indoneziji žene same odlučuju o nošenju hidžaba.

Poslednja iz grupe zemalja koje zabranjuju pokrivanje lica je Šri Lanka. Francuska je 2010. zabranila da Muslimanke nose burku i nikab, uz obrazloženje predsednika Nikolasa Sarkozija da se time štite žene i garantuje jednakost. Novčana globa za nepoštovanje odluke je od 150 evra.

Iz istih razloga odluka je na snazi u Italiji, Španiji, Nemačkoj, Danskoj, Belgiji i Kini. U Švajcarskoj je usvojena na referendumu, a u Čadu, Kamerunu, Kongu i Holandiji, iz "nacionalnog interesa" i bezbednosnih razloga.

Komitet Ujedinjenih nacija za ljudska prava prošle godine, izjasnio se da je odluka Francuske o zabrani nošenja nikaba i burki kršenje ljudskih prava.

Stručnjaci za bezbednost upozoravaju da teroristi koriste burku kako bi sakrili eksploziv za samoubilačke napade u gomili ljudi.

Pitanje i dalje ostaje otvoreno – da li sloboda jednih može da znači i ograničavanje slobode i prava drugih. Možemo li da izbegnemo "sukob civilizacija" o čemu je pre 26 godina pisao američki politikolog Semjuel Hangtington, predviđajući da će ratovi u posthladnoratovskom periodu, biti oni koji će se voditi između različitih kultura, a ne između ideologija i država.