Amerika o verskim slobodama na Balkanu

Tokom predstavljanja izveštaja najavljeno je da će 25. i 26. jula Majk Pompeo biti domaćin prvog skupa koji će okupiti zvaničnike iz celog sveta, s ciljem da se unapredi stanje verskih sloboda.

U izveštaju objavljenom na internet stranici Stejt departmenta, podseća se da su dva ključna prioriteta Trampove administracije smanjenje terorizma i povećanje ekonomije i da se kroz povećanje i poboljšanje pitanja stanja religijskih sloboda pozitivno utiče na ključne prioritete.

Kada se radi o Srbiji, u izveštaju se navodi da verske zajednice imaju problem sa restitucijom imovine oduzete posle 1945. godine, kao i da jevrejska zajednica mora da dokaže da je bivši vlasnik imovine zaplenjene tokom Holokausta.

Taj problem ima i Islamska zajednica, čiji predstavnici navode da Agencija za restituciju ne želi da reši to pitanje.

Navodi se i da je na Nacionalni dan verskih sloboda američki ambasador u Srbiji organizovao debatu sa članovima šest verskih zajednica – SPC, dve Islamske zajednice, Katoličke crkve, Jevrejske zajednice, Reformističke hrišćanske crkve – i da su razgovarali o problemima sa kojima se susreću u radu sa vlastima, veronauci u školama i suočavanju sa sekularizmom.

U izveštaju se pominje i "revizija istorije u Srbiji", odnosno nastavak debate o ulozi Milana Nedića, kao i da je Viši sud u Beogradu odbio da predstavnici Jevrejske zajednice u Srbiji učestvuju u saslušanju oko rehabilitacije.

Kada se radi o vojnoj službi, navodi se da svi imaju pravo da odbiju nošenje oružja ukoliko to brani njihova religija, ali da službenik ili vojnik mogu biti raspoređeni na poziciju koja ne uključuje nošenje oružja.

U delu izveštaja koji se odnosi na BiH, u izveštaju se ističe da osobe koje ne pripadaju jednoj od tri verske zajednice ne mogu obavljati važne funkcije u vladama i parlamentima.

Stejt Department se poziva i na izveštaj Međuverskog saveta BiH koje je od 2010. zabeležilo 189 napada na verske službenike i imovinu verskih zajednica, od kojih je policija identifikovala 55 počinitelja, a sudovi su procesuirali samo 23.

Glavne zamerke iznete na račun Hrvatske u izveštaju odnose se na veličanje ustaštva i relativiziranje Holokausta, kao i probleme sa povratkom imovine Srpske pravoslavne crkve i Jevreja.

Navodi se i bojkot odavanja počasti žrtvama logora Jasenovac nakon što je u blizini tog logora postavljena ploča kojom se veličaju ustaše, a koja je kasnije izmeštena.

Stejt department je konstatovao da nevladine organizacije traže zabrane ustaških simbola, da je u avgustu prošle godine jedan pevač uzvikivao i proustaški pozdrav, a zabeleženo je i nekoliko marševa krajnjih desničara.

Navodi se da je patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej od vlasti i katoličkih službenika tražio da reaguju na zločine protiv Srba kao i na skrnavljenje objekata SPC u Hrvatskoj.

Što se tiče Crne Gore u izveštaju stoji da se u toj državi, verske grupe, među kojima i Katolička crkva i SPC, stalno žale na svoj status jer smatraju da je zastareo i neadekvatan budući da je napisan za uslove koji su postojali za vreme SFRJ.

Stejt department konstatuje problem sa restitucijom oduzete imovine verskim zajednicama nakon Drugog svetskog rata, a najveći spor se, kako se navodi, vodi između Srpske i Crnogorske pravoslavne crkve oko pitanja vlasništva nad verskim objektima.

Slično je, kažu, i u Makedoniji, jer vlada te zemlje nije izvršila restituciju vlasništva verskih zajednica koje je vlast u prethodnim godinama zaplenila.