Poljska objavila strogo poverljiva imena svojih špijuna

"To je veleizdaja. To svedoči o nezrelosti i o tome da Poljska mnogo narednih godina neće imati nikakve obaveštajne službe. Ljudi koji bi rado radili za Poljsku plašiće se da će se nakon izvesnog vremena objaviti i njihova imena. To ne radi nijedna država", rekao je za portal Virtualna Poljska bivši poljski socijaldemokratski premijer Lešek Miler.

Institut koji se u Poljskoj bavi istragom i dokumentacijom zločina fašizma i komunizma nad Poljacima do 1989. godine obelodanio je ovih dana do sada poverljivi spisak špijuna poljskih obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi, koji su karijeru započeli makar dan pre 1989. godine i pada gvozdene zavese, javlja današnja Gazeta viborča.

To je IPN morao da učini na osnovu novog zakona o radu tog Instituta, a od kraja prošle godine počeo je da objavljuje dokumente, spiskove i arhivske materijale koje su do sada sve poljske vlade, pa i prva vlada lidera stranke Pravo i Pravda Jaroslava Kačinjskog od 2005. do 2007. godine, držale u trezoru, kao strogo poverljive, jer su u njima bili i živi kontakti i aktivni poljski agenti u inostranstvu.

"Dovoljno je da se napiše jedna signatura i cela poljska obaveštajna služba je pred nama kao na dlanu. Kada je upišemo u pretraživač Arhiva IPN-a izađe nam 973 dosijea. Tu se nalaze lični podaci špijuna, njihova prava imena, pseudonim pod kojim su radili i u inostranstvu u vreme Hladnog rata, komunističke Poljske i posle pada komunista", rekao je dnevniku Gazeta viborča jedan od poljskih obaveštajaca pod uslovom da ostane anoniman.

Među poljskim obaveštajcima čija imena je IPN odao onako uzgred, objavljujući saradnike i agente poljskih službi bezbednosti nalazi se recimo i jedan od oficira koji je bio anagžovan u pristupanju Poljske NATO-u a trenutno radi u centrali NATO-a.

Takođe, kako je proverila Gazeta viborča, iz spiska se vidi da je bivši šef protokola Ministarstva inostranih poslova Marijuš Kazan, koji je poginuo zajedno sa predsednikom Poljske Lehom Kačinjskim 2010. godine u avionskoj nesreći u Smolensku bio tokom svog službovanja u stvari poljski špijun a ne diplomata.

Eksperti upozoravaju da nakon objavljivanja spsika strane obaveštajne službe kao od šale mogu da otkriju kontakte i saradnike poljske obaveštajne službe među svojim građanima.