Odmazda i "velika verovatnoća"

Britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson, iz protesta zbog ruske politike u Siriji, otkazao je svoju posetu Moskvi koja je bila planirana za 10. april.

On je izjavio da se posle najnovijih događaja u Siriji "situacija za njega iz temelja promenila", te da se sada koncentriše na savetovanje sa SAD oko ministarskog sastanka G-7 u Italiji.

Istovremeno je kritikovao rusko rukovodstvo zbog podrške sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu posle napada nervnim gasom u mestu Han Šejhunu.

Kao ni većina drugih visokih političara Zapada sa predsednikom SAD Donaldom Trampom na čelu, ni Džonson ne sumnja da je taj napad bio delo jedinica sirijske vlade. Na isti način Džonson je podržao i to što je američka vojska raketirala vazduhoplovnu bazu za koju Vašington tvrdi da je bila polazište napada nervnim gasom u kojem je ubijeno 84 ljudi.

Moskva je na Džonsonov potez reagovala sa nerazumevanjem. "Imamo utisak da zapadne zemlje žive u nekoj specijalnoj stvarnosti: najpre pokušavaju da jednostrano kuju zajedničke planove, a onda ih opet jednostrano menjaju – i izmišljaju apsurdne razloge za to", rekla je za agenciju Tas portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

Zaharova je kritikovala nepostojanje jasne spoljnopolitčke strategije američke vlade: "Ako je nešto u SAD predvidljivo, onda je to nepredvidljivost njihove spoljne politike". Kremlj je napad SAD u Siriji nazvao "napadom na suverenu državu" i povredom međunarodnog prava.

Napad nije pokriven međunarodnim pravom

Vlada u Berlinu to ne vidi tako. Kancelarka Angela Merkel (CDU) posle raketnog napada SAD u Siriji saopštila je, zajedno sa francuskim predsednikom Fransoa Olandom, da sirijski predsednik Bašar el Asad "snosi isključivu odgovornost za ovaj razvoj događaja", te da "njegova ponovna upotreba hemijskog oružja i njegovi zločini protiv sopstvenog naroda traže sankcionisanje".

A ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel (SPD) za vreme boravka u Maliju rekao je: "To što su SAD reagovale napadom na Asadove vojne strukture, od kojih potiče ovaj užasan ratni zločin, može se razumeti".

Nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen složila se u jednoj televizijskoj diskusiji da se napad vojske SAD "može razumeti" kao "hitac upozorenja" na pozadini zločina za koji je "vrlo verovatno" odgovoran sirijski diktator Asad. Akciju SAD Fon der Lajenova pozdravila je pozivajući se na 7. poglavlje Povelje Ujedinjenih nacija. Jer to što je izveo predsednik SAD Tramp za nju spada u tamo opisane "robusne mere". Tom iskazu se suprotstavio portparol stranke Levica za spoljnopolitička pitanja Jan van Aken, primetivši da ministarka sugeriše da je napad pokriven međunarodnim pravom – što nije slučaj. Zato je on nju optužio da "navodi javnost na pogrešne zaključke".

Šta su činjenice?

Povodom aktuelnih događaja u Siriji, oglasio se i stručnjak za Bliski istok Mihael Liders, nekadašnji urednik nedeljnika Cajt za teme sa tog područja i savetnik Ministarstva unutrašnjih poslova Nemačke za pitanja Bliskog istoka i arapskog sveta.

On je rekao da je napad nervnim gasom izveden "pod tuđom zastavom", odnosno, da je podmetnut Asadovoj vladi, i da je vrlo verovatno da je Turska isporučila nervni gas teroristima grupe El Nusra, tako da su teroristi mogli da ga upotrebe kako bi naveli svetsku javnost da je reč o Asadovom zločinu.