Junker za izgradnju i ujedinjavanje EU, makar i u dve brzine

Pored toga što, u strahu od Marin le Pen, kamata na francuske državne obveznice raste, rate i bojazan od dolaska na vlast na izborima u Italiji takođe zagovornika razgrađivanja EU i vraćanja na nacionalni ekonomski i monetarni suverenitet, a spominje se i da bi prezadužena Grčke mogla konačno napustiti evro.

Politika novog američkog predsednika Donalda Trampa, ne mnogo naklonjena prema EU i naročito prema Nemačkoj, takođe je doprinela velikoj zabrinutost za budućnosti Evropske unije i Junker bez uvijanja kaže da je "sve veća slabost Evrope obeležje sveta koji nas okružuje".

Žan Klod Junker je u programskom izlaganju na belgijskom univerzitetu Luven la Nev predočio da sve više građana gubi poverenje u sposobnost institucija EU i nacionalnih vlasti i političara da obuzdaju nepovoljne socijalne i ekonomske posledice neoliberalnog svetskog poretka, i da zaštite EU od terorizma i masovne ilegalne imigracije.

"Mi, Evropljani, stanovnici smo najmanjeg kontinenta na svetu... minijaturni smo, teritorija EU je 5,5 miliona kvadratnih kilometara, a Rusija koja je naš sused - zar ne, ima teritoriju od skoro 18 miliona kvadratnih kilometara", rekao je Junker.

Dodao je da "mi mislimo da smo i dalje gospodari sveta, što nikad nismo ni bili, i što nećemo ni biti, jer svetu uostalom i nije potreban gospodar".

"Imamo moćnu privredu, ali ona gubi snagu", rekao je Junker i ukazuje na to da je samo pre par godina evropska privreda činila 30 svetske, sada je pala na 25 odsto, a kroz par godina će doći na 20 odsto učešća u svetskoj privredi.

"Kroz 15 godina nijedna država Evropske unije neće više biti članica Grupe 7 najmoćnijih država... a rast stanovništva je u očajnom stanju", rekao je Junker, uz opasku da su Evropljani 1900. godine činili 20 odsto svetskog stanovništva, a sada jedva šest odsto.

Jasno ciljajući na dolazak nove američke administracije u Vašingtonu, predsednik Evropske komisije je podvukao da je on, Junker, "suprotno nekome ko je nedavno imao izborni uspeh, snažno opredeljen za multilateralizam, a ne za zatvaranje u sebe i provincijalizam koji je nespojiv sa složenošću današnjeg sveta".

Junker je odlučno za to da se nastavi izgradnja i ujedinjavanje EU kroz jačanje jedinstvenog tržišta, "digitalne ekonomije", evropskog tržišta kapitala, energije, evropske odbrane, za koju kaže da je zalog budućeg samostalnijeg delovanja EU u svetu.

Šef Komisije je takođe naglasio da EU "u dve brzine" predstavlja neumitan izlaz iz situacije u kojoj se našla posle odluke Velike Britanije da izađe iz članstva - "što je tragedija".

Objasnio je da su "dve brzine" nužnost jer one članice koje žele da brže napreduju i ujedinjuju se u nekim oblastima, nikako ne mogu i ne treba da čekaju one koje za to još nisu spremne ili to i ne žele, i to "upravo zato što živimo u doba kada je malo spremnosti da se s oduševljenjem govori o Evropi".

Junker je u govoru nastojao da odagna bilo kakve sumnje u postojanje "evropskog militarizma" zbog jasnog nastojanja i spremnosti ključnih članica EU da krenu u izgradnju daleko moćnije evropske odbrane.

To je i posledica dolaska Trampa na vlast u Vašingtonu i njegovog zahteva da "Evropljani, a ne američki vojnici, brane evropsku decu", kako je naveo Junker. Primetio je da Amerikanci za vojsku daju 600 milijardi dolara godišnje, a Evropljani 250 milijardi, a da je borbeni kapacitet Evrope samo 12 odsto američkog.

Evropljani su podeljeni, imaju 154 tipa naoružanja, a Amerikanci 27, u Evropi se 80 odsto novca za odbranu troši isključivo u nacionalnim okvirima, a objedinjavanjem bi EU uvećala ekonomiju za najmanje 25 milijardi evra, a moguće i do sto milijardi.

To bi ojačalo EU u svetu, zaključio je Junker i rekao da "stabilnost sveta ne počiva samo na vojnoj moći, već se mora više temeljiti na razvoju, na partnerstvu s drugim delovima sveta".

"Time ćemo pokazati da su u pravu oni koji se nadaju da Evropa može još bolje nego neki drugi", zaključio je predsednik Evrpske komisije.