Rat protiv islamske gerile i okretanje Rusiji – izazovi za Dutertea

Pripadnici islamskog separatističkog pokreta na južnom filipinskom ostrvu Mindanao izvršili su napad na zatvor u mestu Kidapavan i oslobodili 158 zatvorenika, među kojima i muslimanske ekstremiste, javljaju filipinski mediji.

Zatvor sa prekrcanim, improvizovanim ćelijama čuvalo je ukupno 20 lako naoružanih stražara, od kojih je jedan poginuo. U poteri za beguncima ubijeno je pet zatvorenika i jedan civil, dok je osam odbeglih uhvaćeno.

Veruje se da su izvršioci članovi separatističke grupe "Bangsamoro islamski borci za slobodu" (BIFF), koja je nastala odvajanjem od "Moro islamskog oslobodilačkog fronta" (MILF).

Njihov cilj je bio da oslobode nekoliko svojih kolega po oružju, koji su, zbog sumnje da su ubijali, kidnapovali i krijumčarili drogu, smešteni u pomenuti zatvor.

Oslobađanje boraca te grupe pogoršaće bezbednosnu situaciju na ostrvu Mindanao, na kojem se muslimanske oružane grupe poput Abu Sajafa i MILF-a već decenijama bore za otcepljenje tog ostrva, mora Sulu i ostrva Palavan od Filipina, države u kojoj je, zbog viševekovne kolonijalne vladavine Španije, ogromna većina od 100 miliona stanovnika katoličke veroispovesti.

Nastavak borbe islamske gerile predstavlja i test za državni vrh predvođen novim predsednikom Rodrigom Duterteom, koji je započeo politiku osamostaljivanja od Vašingtona i ekonomskog i vojnog približavanja Kini i Rusiji, budući da su u borbama protiv islamskih ekstremista na strani filipinskih snaga bezbednosti do sada direktno ili indirektno, kroz snabdevanje naoružanjem i rukovođenje obukom, učestvovale i američke jedinice, a da on traži njihovo povlačenje nakon što isteknu svi trenutno važeći vojni sporazumi sa SAD.

Takođe, drsko delovanje muslimanskih separatista predstavlja i jednu vrstu ličnog izazova za predsednika Dutertea zbog toga što je pre stupanja na najvišu funkciju dugo godina služio kao gradonačelnik i zamenik gradonačelnika Davaa, najvećeg urbanog centra na borbama zahvaćenom ostrvu Mindanao.

Početak sprovođenja istorijskog političkog zaokreta?

Samo dan pre napada na zatvor na Mindanau, u luku u prestonici Manili su u petodnevnu posetu stigla dva ruska vojna broda: razarač i brod za snabdevanje gorivom.

Zamenik komandanta Ruske pacifičke flote, pozadinski admiral Eduard Mihailov, u obraćanju domaćinima ponudio je saradnju u obuci usmerenoj na sticanje veština u borbi protiv gusara i uopšte terorizma, javljaju filipinski listovi poput Inkvajera i Filipino stara.

Mihailov je čak predložio zajedničke vežbe i delovanje ruske, filipinske, kineske i malezijske mornarice u održavanju bezbednosti u vodama jugoistočne Azije.

Tako bi Rusi i Kinezi uskoro, između ostalog, mogli da popune prazninu u rešavanju problema piratskih napada na brodovlje u moru Sulu, između Mindanaa i ostrva Borneo, koje sprovode muslimanski pobunjenici sa juga Filipina, ali i obični kriminalci željni plena, a koja će, verovatno, nastati odlaskom američkih mornara i instruktora.

Filipinski lider Rodrigo Duterte susreo se predsednikom Putinom 19. novembra u prestonici Perua Limi tokom sastanka Organizacije za ekonomsku saradnju zemalja Azijsko-pacifičkog regiona (APEC), kada je jasno izjavio da smatra da SAD i njihovi saveznici maltretiraju male zemlje i da to prikrivaju hipokrizijom o ljudskim pravima i demokratiji.

Zvaničnici nadležnih ministarstava, međutim, sreli su se još ranije, u avgustu prošle godine, kada su počeli rad na nacrtu istorijskog vojnog sporazuma između dve zemlje, koji bi mogao biti potpisan u aprilu, kada će Duterte verovatno posetiti Moskvu.

Predsednik Duterte, koga su rasrdile kritike američkog ambasadora u Manili na njegov račun tokom predizborne kampanje i saopštenja Ujedinjenih nacija u kojima je njegov metod rešavanja raširenog problema narkomanije na Filipinima proglašen nehumanim, jeste tokom svoje zvanične posete Pekingu, što je bio njegov prvi odlazak u inostranstvo od stupanja dužnost, jasno stavio do znanja da namerava da napravi veliki spoljnopolitički zaokret i svoju zemlju, koja se pet decenija nalazila pod američkom okupacijom, a potom, od sticanja nezavisnosti na kraju Drugog svetskog rata, provela još čitavih sedam decenija kao američka "klijent-država", približi Kini i Rusiji.

Duterte je čak izjavio da bi, kada bi Kina i Rusija oformili novu međunarodnu organizaciju kao pandan Ujedinjenim nacijama, u nju rado pristupio, i rekao "da će tu biti naše tri države – Kina, Rusija i Filipini, protiv ostatka sveta".

On je tako u rekordno kratkom roku razorio plan SAD da Filipine, kroz stacioniranje brodova u bazi u zalivu Subik i zajedničke pomorske patrole, slično hladnoratovskom dobu, ponovo učine svojim snažnim vojnim uporištem i tako uspore ili osujete kineske napore na izgradnji veštačkih ostrva u Južnom kineskom moru i zaustave širenje kineskog vojnog i političkog uticaja u jugoistočnoj Aziji.

Duterte je po stupanju na vlast krajem juna objavio istorijski politički zaokret ka istoku upravo u vreme kada se činilo da sve ide onako kako Amerikanci priželjkuju – u vreme kada je njima bliska, odlazeća filipinska vlada proslavljala pobedu na Međunarodnom sudu pravde u Hagu, koji je u sporu o vodama Južnog kineskog mora presudio u njenu korist, a protiv Pekinga, ocenivši da veštačka ostrva koja je Kina izgradila u blizini filipinske obale ne mogu biti smatrana osnovom za proglašenje ekskluzivne ekonomske zone ili suvereniteta nad okolnim morskim prostranstvom.

Mada sama poseta dva ruska ratna broda Filipinima nije presedan, ona jeste bitna i drugačija od prethodnih zbog sadržaja razgovora Mihailova sa vrhom filipinske mornarice, odnosno zbog toga što predstavlja početak materijalizacije nove rusko-filipinske vojne saradnje.

Za Duterteov autoritet i opravdanje njegovog neočekivanog i dramatičnog zaokreta u spoljnoj politici, kao i za interese Rusije i Kine u jugoistočnoj Aziji, bilo bi vrlo važno kada bi ta vojna saradnja mogla da tokom njegovog šestogodišnjeg mandata donese konkretne rezultate u borbi Manile protiv islamskog separatizma i piratstva i tako pokaže da za bezbednost Filipina nije neophodno prisustvo američkih vojnika.