Američki izbori, da li će Ohajo presuditi

O temama kao što su istopolni brakovi, pravo na abortus, zdravstvenu zaštitu i nošenje oružja kandidati za američkog predsednika su debatovali oštrim, često neprijateljskim jezikom. A te teme odavno i sve žešće dele naciju na liberale i konzervativce.

"Istraživanje koje sprovodimo još od 1968. godine pokazuje da su Amerikanci na svakim izborima sve više podeljeni i imaju sve ekstremnije stavove u poređenju svog i suparničkog kandidata", kaže profesor Pol Bek sa Univerziteta u Ohaju.

Za obe strane ti izbori su postali rat za odbranu njihovih vrednosnih stavova o tome kako Amerika treba da živi.

"To više nije samo trka Hilari Klinton protiv Donalda Trampa, to je prilika da Amerika pošalje poruku da u 2016. godini ne tolerišemo mizoginiju, nećemo zidove i verske testove i da ako nam neko ponudi takve stvari nemamo tesne izbore nego satremo takvog kandidata", objašnjava predsednik Demokratske partije Ohaja Dejvid Peper.

Druga odlika ovih izbora je da su u dobroj meri postali poligon za izražavanje protesta.

"Godinu 2016. bih nazvao godinom anti-establišmentskih vetrova. Amerikanci su godinama nezadovoljni stanjem u zemlji, svako iz svojih razloga, i zato su kandidati koji su na bilo koji način bili deo establišmenta imali težak posao. Berni Sanders je zato prošao mnogo bolje nego što je iko očekivao, a Tramp je pobedio 16 republikanskih kandidata za koje su birači mislili da su establišment", dodaje Pol Bek.

Ekonomska kriza iz 2008. godine, koja je uzdrmala srednju klasu, dovela je do političkog prestrojavanja slojeva, pa su tradicionalno demokratski belci srednje klase i srednjeg obrazovanja u dobroj meri postali konzervativni, a oni visokoobrazovani prešli kod demokrata. Procenjuje se da je od 20 do 50 odsto biračkog tela promenilo stranu.

"Imam 50 godina i 32 godine sam bio demokrata, a sada sam otišao i prijavio se kao republikanac da bih mogao da podržim Trampa na partijskim izborima. Toliko ga cenim. Jer on se odvažio da kaže ono što svi osećamo, ali nam više nije dopušteno da kažemo. Iskren je", kaže jedan građanin.

Afroamerikanci i druge manjine i dalje su demokratske, ali manje zagrejane da glasaju za Hilari Klinton nego što su bili za Baraka Obamu.

"Mrzim što to moram da kažem, ali više verujem da će Hilari Klinton biti sposobna da upravlja zemljom, jer Tramp nema ni karakter ni sposobnosti potrebne da bi se upravljalo najjačom zemljom na svetu", ističe jedna žena.

Od 1969. godine Ohajo glasa za kandidata koji na kraju završi u Beloj Kući. Nijedan kandidat republikanaca nije postao predsednik ako nije pobedio u Ohaju. Zato se poslednjih meseci život stanovnika te države pretvorio u politiku.

"Ako ste uključili televizor ovih dana u Ohaju, videli ste da nas bombarduju reklamama i porukama. Ne možete na pet minuta da upalite TV, a da vas ne zatrpaju porukama koje nemaju nikakvu vrednost, ništa iz njih ne saznajete, već samo pokušavaju da vas ili uplaše ili ubede koliko je drugi kandidat loš. Mnogo novca su uložili u to", kaže Džo Ingles novinarka radija Ohajo pablik.

Republikanci su lansirali novu aplikaciju za mobilne telefone koja im omogućava da budu u stalnom kontaktu sa biračima, a demokrate su poslednjeg meseca utrošile milion osmočasovnih volonterskih smena na zvanja telefonom i kucanja na vrata. Rezultat je rekordan broj ljudi koji su izašli na prevremeno glasanje, oko 40 miliona širom Amerike.