Hoće li 2016. biti godina svetskih liderki?

Nemačku kancelarku Angelu Merkel već neko vreme nazivaju najmoćnijom ženom Evrope, Britanija je juče dobila prvu ženu premijera još od Margaret Tačer - Terezu Mej, a i SAD bi na predsedničkim izborima krajem godine mogle da dobiju prvu ženu predsednika - Hilari Klinton, navodi Rojters.

Ukoliko najverovatniji kandidat Republikanaca za predsednika SAD Donald Tramp u kratko vreme ne dobije značajnije na popularnosti, Klintonova bi mogla da zadrži aktuelnu prednost u trci za Belu kuću, koja prema anketama iznosi čak 11 procentnih poena.

Konzervativka Tereza Mej, koja je juče preuzela funkciju premijera Britanije od Dejvida Kamerona, bila bi, da Britanci nisu odlučili na referendumu 23. juna da podrže Bregzit, na čelu pete po veličini svetske privrede, ali je posle referenduma došlo do sunovrata funte pa je Britanija pala na šesto mesto, iza Francuske.

Kad je reč o britanskoj opozicionoj Laburističkoj stranci, favorit da zameni nepopularnog predsednika Džeremija Korbina je opet žena, Anđela Igl.

Uprkos raširenom nezadovoljstvu liberalima u britanskoj javnosti, Igl je jedina iskazala spremnost da stane na čelo te posrnule stranke, a pošto Korbin nije voljan da ode sa mesta predsednika, predstoji im oštra borba.

Pomenute dame su isplivale na površinu do sada najbrutalnije borbe za vlast u britanskoj politici, a nijedna od njih se nije našla na mestu na kojem se sad nalazi samo da bi se formalno ispunili zahtevi za većim učešćem žena u policiti, ocenjuje Rojters.

Posle referenduma 23. juna, na kojem je većina Britanaca podržala Bregzit, čitava jedna generacija britanskih muških političara je pala u velikom stilu, a jedino su žene ostale na nogama, navodi britanska agencija.

Međutim, bivša ministarka unutrašnjih poslova Tereza Mej mogla bi da podeli britansku javnost jednako kao što je u svoje vreme činila prva žena na čelu vlade te zemlje Margaret Tačer.

Dok je bila ministarka, Mej je izazivala kontroverze svojim oštrim stavom prema migrantima, a nedavno je šokirala čak i zadrte pristalice Bregzita izjavom da državljanima EU koji trenutno žive u Britaniji ne bi trebalo da se dozvoli da ostanu.

Čak i njeni kritičari priznaju da Terezu Mej, zbog njenog čvrstog stava, nije teško zamisliti na čelu svetske diplomatije.

SAD možda nikad nisu imale ženu za predsednika, ali je isti slučaj i sa Francuskom, Kinom i Rusijom, preostale tri od šest najvećih svetskih privreda.

Lideri tih zemalja, Vladimir Putin, Fransoa Oland i Si Đinping bi uskoro mogli da se nađu u društvu Mej, Merkelove i verovatno Klintonove, navodi Rojters.

Postignuća tih žena su još upečatljivija s obzirom na to koliko su žene slabo zastupljene u politici njihovih zemalja. U Nemačkoj tako žene čine 37 odsto poslanika Bundestaga, u Ujedinjenom Kraljevstvu taj procenat iznosi 29 odsto, a u SAD tek 19 odsto.

Kad je reč o ženama predsednicama ili premijerkama, na tom polju su se više od velikih svetskih privreda iskazale manje zemlje i one u razvoju.

Šri Lanka je 1960. godine izborom Sirimavo Bandaranaike za premijera postala prva zemlja u svetu koja ima ženu za predsednika vlade.

Golda Meir je 1969. godine postala premijerka Izraela, a Isabel Peron je 1974. godine postala predsednica Argentine i prva žena predsednik u svetu.

Između ostalih, žene na čelu zemlje ili vlade su imale i Indija, Pakistan, Bangladeš, Liberija, Turska, Burundi, Centralnoafrička Republika, Mongolija i Haiti. Neke od njih su bile ćerke ili žene prethodnih predsednika ili premijera, ali mnoge nisu.

U više slučajeva su ženski lideri, poput Benazir Buto iz Pakistana i britanske premijerke Margaret Tačer, postale političke ikone.

Ženske lidere ne bi trebalo da definiše samo pol i to ni nije tako, a pripadnost ženskom polu obično i nije nainteresantnija stvar kod njih.

One i ne žele da ih predstavljaju prvenstveno kao žene, navodi Rojters i podseća da je Hilari Klinton na konferenciji Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima u Pekingu rekla da su ljudska prava istovremeno i ženska prava, a ženska prava istovremeno i ljudska prava.

Iako odabir žena na najviše pozicije u zemlji utiče i na realistične težnje drugih žena na svim nivoima u zemlji, kao i način na koji muškarci vide politiku i moć, to ima i svoja ograničenja.

Kao što i izbor Baraka Obame za predsednika SAD nije uopšte uticao na to da Afroamerikanci imaju manje šanse da budu uhapšeni, osuđeni na zatvor ili ubijeni od strane policajaca, tako ni ženski lideri u južnoj Aziji nisu uspele da zaustave široko rasprostranjeno seksualno zlostavljanje žena u svojim zemljama, ocenjuje agencija.

Ironično je da broj žena lidera u svetu zapravo pada, pa prema podacima sajta "Žene lideri", trenutno u svetu ima samo 24 žene na najvišim pozicijama.

To je najniži broj u poslednjih nekoliko godina, a uključuje i žene na čelu monarhija koje uglavnom imaju samo ceremonijalnu ulogu, poput britanske kraljice Elizabete Druge i danske kraljice Margarete.

Ipak, sa Merkelovom na čelu Nemačke i Mej na čelu Britanije, dok je Klintonova favorit za pobedu na predsedničkim izborima u SAD u novembru, 2016. godina bi mogla da bude upamćena kao do sada najvažnija "godina žena".