Zašto Švajcarci neće bezuslovni prihod

Građani Srbije kažu da bi rado prihvatili da do kraja života, bez obzira na to da li rade ili ne, primaju 2.500 franaka mesečno.

Na isto ovo pitanje, Švajcarci su odgovorili: "Ne, hvala!" Čak 76,9 odsto njih na referendumu je odbilo da prima osnovni bezuslovni prihod od 2.500 franaka mesečno. Da odbiju, sugerisala je i Vlada – jer ovakav model iziskuje dodatnih 25 milijardi franaka godišnje, a rizikuje da smanji broj zaposlenih u slabije plaćenim zanimanjima. I mimo te računice, Švajcarci su pokazali da su svesni da ništa nije besplatno.

Ekonomski novinar Milan Ćulibrk napominje da je činjenica da bi, da je referendum prošao, švajcarski franak oslabio kad bi se delio nesebično.

"S druge stane to bi značilo povećanje poreza, jer bi građani znali da bi dobili novac u levi džep, ali da bi morali da ga daju iz desnog džepa. To nije nikakava alhemija, oni to znaju", dodaje Ćulibrk.

"Ne znam šta bi se desilo u Srbiji, mislim da bi odziv bio 150 odsto da se dobije bilo šta samo da je džabe", smatra Ćulibrk.

Švajcarski zagovornici onoga što deluje džabe isticali su da je suma od 2.500 franaka mesečno neophodna za dostojanstven život. Ta ideja nove levice u Evropi Švajcarcima nije bliska – ne zato što se rađaju sa time da cene rad, već zato što njihov rad ceni država, kaže sociolog Dragan Stanojević.

Stanojević navodi da mogućnost da rade i zarade karakteriše švajcarsko društvo, kao i to da onda taj osnovni prihod nije nešto što je potreba većine stanovništva.

"Jačina ekonomije, stabilnost institucija, stabilnost tržišta rada jeste uslov izgradnje vrednosnog sistema u kojem se rad ceni", poručuje Stanojević.

Ali, nije cela Evropa Švajcarska, pa će koncept osnovnog prihoda uskoro eksperimentalno početi da primenjuju Finska i neke holandske opštine.