Zaključci samita G-7 o svetskoj ekonomiji

U gradiću Šima, u središnjem Japanu, juče je završen tradicionalni, 42. sastanak lidera zemalja Grupe 7.

Predsednici i premijeri SAD, Velike Britanije, Francuske, Italije, Nemačke i Kanade, u društvu domaćina i predsedavajućeg skupa japanskog premijera Šinzo Abea, dva dana su radili na finalizaciji zajedničke političke i ekonomske strategije u odnosu goruća pitanja u svetu.

Globalne pretnje ekonomskom oporavku

Učesnici samita u zajedničkom saopštenju konstatovali su da se nastavlja globalni ekonomski oporavak, ali da je on umeren, neujednačen i da mu preti veća opasnost nego u vreme njihovog prethodnog sastanka, za šta je, smatraju oni, kriva slaba potražnja i kašnjenje sa strukturnim reformama.

Svetsku ekonomiju ugrožavaju i geopolitički sukobi, terorizam i izbeglička kriza, a lideri zemalja G-7 izrazili su i zabrinutost u vezi mogućeg izlaska Velike Britanije iz Evropske Unije.

Put za dalji oporavak svetske privrede oni vide u sveobuhvatnom pristupu koji podrazumeva međusobno usklađene monetarne, fiskalne i strukturne mere, kako bi se stimulisala potražnja i poboljšalo snabdevanje, uz dužnu pažnju problemu velikih javnih dugova koje treba postaviti na održivi nivo.

Lideri G-7 su najavili investicije u oblasti koje podstiču ekonomski rast: u javnu infrastrukturu, očuvanje životne sredine, digitalnu privredu, obrazovanje, nauku i tehnologiju.

Razlike u gledanju na stanje svetske ekonomije

Japanski premijer Šinzo Abe, kao predsedavajući skupa na prvoj sednici samita, predložio je da skup usvoji ocenu da se svetska ekonomija nalazi na rubu duboke krize kakva je usledila odmah nakon Liman šoka, jer ekonomije zemalja koje se ubrzano razvijaju, poput Kine, Rusije i Brazila sve više usporavaju, dok su cene robe kao što su nafta i čelik drastično pale. On je i predložio da u svrhu podsticanja privrede poseban akcenat stavi na mere monetarne i fiskalne politike.

Mada su japanski mediji isprva preneli vest da je u tome dobio podršku učesnika samita, u završnu deklaraciju je ušla suprotna tvrdnja, dam su članice G-7 "ojačale otpornost svojih ekonomija kako bi izbegle ponovni pad u krizu", dok su se Nemačka i Velika Britanija usprotivile ideji o daljem zaduživanju država i manipulaciji nacionalnih valuta, usled čega su u zajednički tekst ušle i odredbe o tome da javni dugovi treba da budu na održivom nivou, a obaranje valute radi podizanja konkurentnosti sopstvene privrede izbegnuto.

Pod lupom i izbegavanje plaćanja poreza i viškovi u proizvodnji

Reagujući na nedavnu aferu u vezi izbegavanja plaćanja poreza poznatu kao "Panamski papiri", učesnici samita G-7 dogovorili su se da zajednički rade na donošenju mera za usaglašavanje propisa o oporezivanju, na povećanju transparentnosti kada su u pitanju vlasništvo i poslovanje i na pružanju pomoći zemljama u razvoju za jačanje zakonodavstva i uprave u vezi poreske politike.

Oni su i konstatovali da postoji negativan uticaj viška proizvodnog kapaciteta u svetu na ekonomije zemalja G-7, naročito u oblasti industrije čelika, zbog subvencija i pomoći za širenje u inostranstvu koje vlade pojedinih zemalja daju svojim proizvođačima, te najavili koordinisanu akciju za identifikovanje i ukidanje subvencija kroz međunarodne institucije, poput OECD-a i Svetske trgovačke organizacije (STO).

Mada pri tom nisu imenovali nijednu zemlju, kritika u vezi subvencionisanja proizvodnje i viškova kapaciteta nesumnjivo se pre svega odnosi na Narodnu Republiku Kinu, koja proizvodi više od polovine svetskog čelika i čija preduzeća zasipaju tržište zapadnih zemalja velikim količinama jeftinog čelika, što preti da bez posla ostavi stotine hiljada radnika u Evropskoj Uniji i SAD.