"Fridom haus": Polovina svetskog stanovništva nema slobodne medije

Organizacija "Fridom haus" je ocenila da je sloboda medija smanjena usled pokušaja političkih, kriminalnih i terorističkih snaga da preuzmu ili ućutkaju medije u okviru šire borbe za vlast.

Samo 13 odsto svetske populacije živi u zemljama sa slobodnim medijima, odnosno gde je bezbednost novinara garantovana, izveštavanje o političkim događajima snažno, državno mešanje u medije minimalno i gde mediji nisu izloženi pravnim ili ekonomskim pritiscima.

Delimično slobodne medije ima 41 odsto svetskog stanovništva, a 46 odsto živi u okruženju gde ne postoji sloboda medija.

Mediji su najslobodniji u Norveškoj, Belgiji, Finskoj, Holandiji i Švedskoj, dok su među poslednjih 10 zemalja na listi Severna Koreja, Belorusija, Krim, Iran, Sirija i Kuba. Srbija je na globalnoj rang listi na 87. mestu od 199 zemalja, a u Evropi je 36. od 42 zemlje.

Evropa je tokom prethodnih 10 godina zabeležila najveći pad slobode medija od bilo kog drugog regiona, što je delom posledica sporog ekonomskog rasta i smanjenja prihoda od reklama, što je dovelo do otpuštanja, zatvaranja medija i dalje koncentracije vlasništva u medijima.

"U godini koja je počela šokantnim ubistvom osam karikaturista i urednika u pariskoj kancelariji satiričnog časopisa 'Šarli Ebdo', slobodi medija u regionu pretili su nasilje, novi zakoni o nadzoru i borbi protiv terorizma, verbalni napadi i mešanje političara i vladinih zvaničnika", ocenjuje "Fridom haus".

Srbija i Makedonija su među zemljama u kojima je 2015. zabeležen najveći pad, zajedno s Francuskom, Turskom, Bangladešom, Burundijem, Jemenom, Egiptom i Zimbabveom, između ostalih.

Među zemljama u regionu koje su na globalnoj rang listi ispod Srbije su Bosna i Hercegovina (104), Albanija (106), Makedonija (136), i Kosovo (96) koje je posebno rangirano u izveštaju Fridom hausa. Iznad Srbije u regionu su Hrvatska (84), Crna Gora (80) i Bugarska (78).

"Iako nisu bili tako dramatični kao ubistva novinara 'Šarli ebdoa' napadi na novinare od strane raznih napadača na Zapadnom Balkanu doprineli su opštem padu medijskih sloboda u tom regionu", piše u izveštaju i dodaje se da su "u Srbiji brojni novinari bili izloženi fizičkim napadima što je doprinelo povećanju autocenzure u sektoru medija".

"Napadi na novinare na Zapadnom Balkanu doprineli su ukupnom padu medijske slobode u tom regionu", navodi se u izveštaju i dodaje da su nasilje i izbeglička kriza dominirale u vestima u evropskim zemljama.

Masovan priliv migranata u Evropu posredno je uticao na različita ograničenja slobode novinara, ocenjuje "Fridom haus", navodeći kao primer Mađarsku gde je policija napala najmanje sedam stranih novinara koju su izveštavali o sukobima policije i migranata.

U Nemačkoj je prošle godine zabeleženo 30 napada na novinare, od pretnji smrću do fizičkog nasilja na demonstracijama desničarskih organizacija.

Kada je u pitanju Turska, "Fridam haus" navodi da je vlada koristila bezbednosne pretnje da pojača represiju nad medijima.

"Vlasti su nastavile da koriste zakone povezane s terorizmom da hapse kritičke novinare, cenzurišu onlajn medije i deportuju strane dopisnike, obično u vezi s kurdskom pobunom, sukobom u Siriji ili pokretom Gilena", piše u izveštaju.

Što se tiče Rusije, "Fridom haus" ocenjuje da su pojačani napori da se kontrolišu vesti za domaće stanovništvo i da je ruska vlada preusmerila fokus "mašine dezinformacija" s Ukrajine na vojnu intervenciju u Siriji.

Islamska država, navodi "Fridom haus", i druge ekstremističke grupe nastavile su napade na medije i kroz sopstvene mreže doprli do širokog auditorijuma bez potrebe da se oslanjaju na novinare i tradicionalne medije.

"Različite pretnje slobodi medija širom sveta otežavaju medijskim radnicima da rade svoj posao i javnost je sve više uskraćena za nepristrasne informacije i temeljno izveštavanje", ocenio je "Fridom haus".

Dodaje se da su novinari i blogeri ipak pokazali čvrstinu i da su, često rizikujući svoje živote, težili da prenesu informacije svojim društvima i svetu i da rašire stavove koji protivreče onim koje promovišu vlade ili ekstremističke grupe.