Peking, smena generacija na vrhu

Put kojim je, pre skoro 35 godina, tadašnji lider Deng Sjaoping poveo Kinu, bio je put ka jednom od najvećih ekonomskih uspeha u istoriji čovečanstva.

Kineska ekonomija postala je druga po moći na svetu, a sledećih deset godina, mogla bi da ugrozi i dosad neprikosnoveno mesto Amerike kao najmoćnije.

Međutim, ekonomski rast već dve godine usporava i, od početka jula do kraja septembra, bio je 7,4 odsto. Da bi kineski ekonomski model ostao uspešan, novo rukovodstvo mora da ga, na izvestan način, promeni, kažu poznavaoci.

Rukovodilac Centra za studije Azije i Dalekog istoka Fakulteta političkih nauka profesor Dragana Mitrović kaže da je svakako prioritet da se smanji udeo državnih investicija kao pokretača rasta i razvoja.

Kineski ekonomski model stvara društvo nejednakosti, jer je razlika između bogatih i siromašnih najveća u Aziji. Time se rizikuje napetost u društvu i pred novim liderima je zadatak da održe socijalni mir.

Ksijao Geng sa Instituta Fung Global Hong Kong ocenjuje da kineska vlada mora da misli o tome kako će da održi mir, jer narod, putem interneta vrlo dobro zna kako se živi van Kine.

Iako se zna da će, gotovo izvesno, najviše mesto u partiji, a onda i u državi, preuzeti pedesetosmogodišnji Si Đinping, ko će mu praviti društvo u vrhu biće obelodanjeno tek na kongresu.

Sastav Stalnog komiteta važan je za put kojim će Kina dalje ići, jer odluke donosi konsenzusom.

"Lista je sastavljena od proverenih, perspektivnih i, u dosadašnjoj praksi, potvrđeno sposobnih kadrova koji su obavljali niz najviših dužnosti u različitim kineskim provincijama", objašnjava profesorka Mitrović.

Kina svoj rast zove "miroljubivim" da bi susedima dala do znanja da je ekonomska moć neće pretvoriti u nasilnika.

Ipak, kineska armija je najveća na svetu sa tri miliona vojnika, a sve veći vojni budžet daje joj mogućnost primene najnovije tehnologije u naoružanju.

Džozef Čeng sa Gradskog univerziteta Hong Konga ocenjuje da je kineskom rukovodstvu veoma važno da zemlja bude prihvaćena kao velika sila i da ima veći uticaj u međunarodnoj zajednici, ali nipošto kroz vojni sukob.

"Rastu, međutim, napetosti između Kine i nekih njenih suseda zbog teritorijalnih sporova", upozorava Čeng.

I kineska armija je, uoči kongresa, dobila novo rukovodstvo, koje će, slažu se poznavaoci, zadržati veliki uticaj armije u partiji.

Komunistička partija Kine je najveća politička organizacija u svetu sa oko 82 miliona članova.