Na tragu "božje čestice"

Naučnici Evropske organizacije za nuklearnu fiziku (CERN) saopštili su da su otkrili novu subatomsku česticu koja bi mogla biti Higsov bozon. Nazivaju je i "božjom česticom" zbog karakteristika i uloge u stvaranju univerzuma.

"Ovo je preliminarni rezultat, ali verujemo da ima veoma čvrste osnove", izjavio je na seminaru u sedištu CERN-a kod Ženeve Džo Inkandela, portparol jedne od dve naučne ekipe CERN-a okupljene oko Velikog hadronskog sudarača, koje rade na projektima ATLAS i CMS.

Ukoliko se ispostavi da je Higsov bozon zaista pronađen, to bi bilo najveće naučno otkriće u poslednjih 60 godina, koje bi imalo dalekosežne posledice u fizici.

Postojanje ove čestice otvara put ka boljem razumevanju principa "velikog praska" i nastanka univerzuma.

Na seminaru u CERN-u koji je bio uvertira najznačajnije godišnje konferencije iz fizike čestica, ICHEP 2012 u Melburnu, predstavljena su dva eksperimenta. Oba su uočila novu česticu u delu masenog spektra oko 125-126 GeV, navodi se u saopštenju Instituta za fiziku Beograd, koji je član Evropske komunikacione mreže za fiziku elementarnih čestica.

"Zaista je reč o novoj čestici. Znamo da ona mora biti bozon i to najteži bozon ikada nađen", naveo je portparol CMS eksperimenta Džo Inkandela, dok je CERN-ov direktor istraživanja Serđo Bertoluči rekao: "Teško je ne biti uzbuđen zbog ovakvih rezultata".

"Prošle godine smo objavili da ćemo u 2012. ili naći novu česticu nalik Higsovom bozonu, ili isključiti mogućnost njegovog postojanja. Uz sav neophodan oprez, čini mi se da se sada nalazimo na raskrsnici: nova čestica koja je uočena ukazuje na budući put u pravcu detaljnog razumevanja onoga što vidimo u podacima", istakao je Bertoluči.

Rezultati koji su predstavljeni označeni su kao preliminarni. Oni su zasnovani na podacima prikupljenim tokom 2011. i 2012. godine dok se neki podaci iz 2012. još uvek analiziraju.

Sledeći koraci

Zvanično objavljivanje rezultata očekuje se krajem jula, dok će se detaljnija slika ovog fenomena, upotpunjena novim podacima, pojaviti krajem godine.

Sledeći korak je precizno utvrđivanje prirode čestice kao i njenog značaja za razumevanje univerzuma. Da li su njene osobine u skladu sa onim što očekujemo od dugo traženog Higsovog bozona, poslednjeg nedostajućeg sastojka u standardnom modelu fizike čestica? Ili je u pitanju nešto mnogo egzotičnije?

Standardni model opisuje elementarne čestice od kojih je sačinjen sav vidljivi univerzum, kao i sile koje deluju između tih čestica. Međutim, vidljiva materija predstavlja ne više od četiri odsto ukupne mase univerzuma.

Nešto egzotičnija verzija Higsovog bozona mogla bi da predstavlja most ka razumevanju preostalih 96 odsto univerzuma koji je još uvek nerasvetljen, objašnjava se u saopštenju Instituta za fiziku u Beogradu.

"Dosegli smo ključnu tačku u našem pokušaju da razumemo prirodne zakone", rekao je Rolf Hojer, generalni direktor CERN-a. "Otkriće čestice koja je konzistentna sa Higsovim bozonom samo je početak opsežnijih izučavanja koja će utvrditi osobine nove čestice i verovatno osvetliti put ka razrešenju drugih misterija našeg univerzuma", naveo je Hojer.

Vođa srpskog istraživačkog tima na Cernu Peter Adžić kaže da je fizika na pravom putu, ali da smo daleko od pravog razumevanja. 

"Ne možemo da kažemo da je to Higsov bozon iz dva razloga, prvo neophodno je da bude još bolja statistika i drugi razlog što se ova istraživanja prvi put rade na energijama koje još nisu postignute", rekao je Peter Adžić.