"To sam ja, Pavle": Učenici jedne užičke škole snimili film o drugaru sa Daunovim sindromom

U anketi koja je rađena za potrebe analize Unicefa gotovo polovina roditelja dece sa smetnjama u razvoju navela je da su te porodice doživele neku vrstu vređanja, omalovažavanja ili uznemiravanja. Borba protiv takve diskriminacije uticala je da se svest menja, a u Osnovnoj školi "Dušan Jerković", u Užicu, snimili su i dokumentarni film "To sam ja, Pavle", koji bi mogao da posluži kao uzor pozitivne prakse.

Detinjstvo Pavla Šunjevarića ispunjeno je toplinom i ljubavlju u porodičnom domu, ali i u školi gde je stekao mnogo drugara.

„Martu, Micu, Mašu, Radoja, Vericu, Julku ...“, navodi Pavle Šunjevarić.

Drugari dodaju: „On je prema nama - uvek tu za nas“.

„Jurimo se, igramo fizičko sa njim“.

„Pavle nije ništa drugačiiji od nas. On je mnogo dobar prema nama svima. Mi mnogo volimo sa njim, a mislim da i on voli da se druži sa nama“.

To potvrđuje njegova majka, ali i defektolog. Takvo pozitivno okruženje utiče da Pavle zajedno sa vršnjacima bude aktivan na časovima.

„Mi smo, da kažem, imali sreću što smo od prvog dana naišli na prave ljude preko defektologa, učiteljice, ličnog pratioca, pa sve do dece koja uče sa njim. Oni njega nisu prihvatili kao druga, nego ga iskreno vole“, kaže Jelena Šunjevarić, iz Užica.

Marica Lazović, defektolog OŠ za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju „Miodrag Milovanović“ Užice ističe: „Kad naiđete na podršku, drugara u odeljenju, učitelja, nastavnika, to već dobija drugi oblik. Znači, onako kako bi stvarno trebalo da izgleda. U ovom odeljenju inkluzija je zastupljena sto posto u svakom momentu“.

U Osnovnoj školi „Dušan Jerković“ više od dvadeset učenika ima smetnje u razvoju.

„Naravno, nije to baš isto kod svakog deteta i u svakom odeljenju, ali većina učenika su zaista dobro prihvaćeni i deca se trude da im pomognu koliko mogu“, naglašava Aleksandra Savić, psiholog osnovne škole „Dušan Jerković“.

Prosvetni radnici trude se da inkluziju ostvare i nekonvencionalnim aktivnostima. U okviru likovne radionice video produkcija snimila je i na internetu objavila dokumentarac „To sam ja, Pavle“.

„Da bi ste mogli da promenite svest, ovo je jedan od načina, jedan od koraka. Ali, najbolje se menja ukoliko ste u kontaktu sa njima. Znači, ne možete uopšte da pomislite koliko je razlika između dece koja su u stalnom kontaktu, sa decom koja imaju razvojne poteškoće, a u odnosu na onu decu koja nemaju. Tog momenta kada uđete u razred, kao što je razred Pavlov, vidite potpuno drugačiju atmosferu i sa njim i sa drugom decom jednostavno. Tako da jedan neposredan kontakt je najbolje rešenje“, smatra Vladan Savić, nastavnik likovnog vaspitanja ove škole.

Ivana Milenković, učiteljica u OŠ „Dušan Jerković“ dodaje: „Mislim da se i te kako menja svest građana. Nekako sve više su učesnici u redovnoj nastavi, u svim aktivnostima u radionicama“.

Na mlađima svet i ostaje, a drugari Pavla na pravi način, dečijom iskrenošću i toplinom pokazuju kako da uzajamno pružamo bolji deo sebe.