Talentovana niška violinistkinja Emilija Anastasijević Čikoš nastupa na instrumentu iz 1730. godine

Talentovana violinistkinja iz Niša, 11-ogodišnja Emilija Anastasijević Čikoš, u subotu nastupa u finalu prestižnog takmičenja "Anton Rubinštajn" u Nemačkoj, a za dve nedelje i u finalu najznačajnijeg Svetskog takmičenja za violiniste "Andrea Posta-kini" u Italiji. Emilija će svirati na venecijanskoj violini iz 1730. godine koju je, do maja, dobila na korišćenje od donatora. Za njen napredak, vrhunski instrument je od presudnog značaja.

Ovo je delić koncerta za violinu broj 2 Henrika Vijenjavskog, stručnjaci kažu da je tehnički zahtevno delo, poznato po emotivnoj dubini. Za dobro izvođenje pored talenta, koji Emilja nesporno poseduje, potreban je i vrhunski instrument poput ovog na kome svira.

„Jedan gospodin, veoma plemenit gospodin, prepoznao je moj talenat, čuo me na YouTube-u i hteo je baš meni da da tu violinu. I veoma sam bila srećna kada mi je on dao violinu, mnogo ima lep zvuk, ta violina, bio mi je prelep osećaj, najbolji osećaj na kojem sam svirala na tom instrumentu. Instrument je veoma star, gotovo 300 godina, i nju je napravio majstor Mateo Gofriler, koji je iz Venecije“, navodi Emilija Anastasijević Čikoš, violinistkinja.

Varvara Anastasijević, Emilijina majka dodaje: „Ona je dobila violinu, ali samo do kraja maja. Pored fantastičnih komentara, i dobili smo uglavnom kritiku da je Emiliji potreban takav neki instrument, a da ona ne može da iznese taj program više na tim nekim običnim instrumentima, nego da je potreban minimum 100 godina star instrument“.

Takve, veoma skupe, instrumente najčešće poseduju institucije, fondacije, kolekcionari, uglavnom u inostranstvu.

„Odgovor koji smo dobili,od strane inostranih fondacija i inostranih banaka da, nažalost, pored impresivne biografije koje Emilija poseduje, oni ne mogu da joj pomognu zato što mi nismo u Evropskoj uniji. Pa, bilo bi idealno da, kad bi violina ostala u Srbiji, da, eto, i Srbija poseduje takav neki instrument koji može da koristi tako talentovanoj deci, ne samo deci nego i violinistima“, naglašava Varvara.

Učenica muzičke škole za talente u Ćupriji, potiče iz poznate niške muzičke porodice.Talentom, zahtevnim kompozicijama, ali i osmehom polako osvaja svet.

„Poslednjih dana sam bila u Valensiji, imala sam koncert sa orkestrom, i veoma sam srećna što sam svirala u toj lepoj palati. I u toj Valensiji sam bila na koncertu zato što sam dobila specijalnu nagradu u Barseloni, gde sam osvojila Grand Pri i dve specijalne nagrade za master klas, i za taj koncert. Inače, svaki program koji sam svirala, svaki program, svaka kompozicija je lepa, posle vidim sreću u tim kompozicijama i da je ružna i da je lepa, nije bitno koja je ružna, koja je lepa, bitno je kako tu kompoziciju sviram, ja je ulepšam mojom muzikom“, ističe Emilija.

Emilija voli da svira, to radi sa lakoćom, putovanja i druženja na takmičenjima je usrećuju ponekad i više od nagrada koje osvaja.