Kraljevo: "Prevencija narkomanije kod mladih"

Visoko rizičnom ponašanju skloni su srednji adolescenti u dobu od 15-18 godina. Istraživanja pokazuju da više od polovine njih povremeno ili aktivno puši. Čak 90 odsto srednjih adolescenata je probalo alkohol a četvrtina, odnosno 23 odsto čak i psihoaktivna sredstva. Najpopularniji psihoaktivni produkt je marihuana ili kanabis, dostupan na ulici, noćnim klubovima i mestima za izlazak mladih. Mladima su dostupni i produkti takozvani kanabionidi koji postepeno vode u zavisnost.

„Dosta imaju pristup tome i mlađi od 18 godina. Pogotove droge i svud je dostupno i prvenstveno to krene i zbog društva, kada nemaju nadzor, kada se udalje od roditelja. Odu negde, Presele se. Odu na fakultet“, kaže sagovornica.

Mladić dodaje: „Vrlo su pristupačne. Lakše nego neke dobre stvari, da kažem. Tako da je prevencija od bolesti zavisnosti vrlo bitna u današnje vreme“.

„Sami su, nemaju nadzor roditelja i onda su sve više izloženi, ranjiviji i odu predaleko. I zbog toga smo danas na ovom predavanju da bi se verovatno neki, koji su već otišli predaleko, izlečili jer za sve postoji rešenje“, smatra anketirana.

Rešenje uvek postoji. Lekari, psiholozi i sociolozi ističu da je narkomanija javno-zdravstveni problem, iako put za njegovo rešenje kreće od porodice. Roditelji su ti koji će prvi prepoznati promene u ponašanju svoje dece.

„Dešava se da deca gube u telesnoj težini. Da postaju bleda. Dosta se znoje i neke slične stvari. A što se tiče nekih drugih poremećaja u ponašanju, u emocijama, postaju razdražljiva. Svadljiva, ne poštuju autoritete. Ne obavljaju neke kućne aktivnosti ili školske aktivnosti. Često izlaze iz kuće. Vraćaju se. Traže više novca nego inače. Troše više novca nego inače. Tako da tu puno stvari postoje koje bi mogle da ukazuju da je dete počelo da konzumira neke supstance“, kaže dr Katarina Biševac, specijalizant psihijatrije.

Postoje izlazi i stručne službe koje svojim delovanjem ciljano pomažu mladima. Zbog toga su učenici završnih razreda Medicinske škole inicirali održavanje javne tribine gde bi ljudi od struke i različitih svera života govorili o problemima sa kojima se adolescenti suočavaju.

Biljana Bojanić, direktor Medicinske škole u Kraljevu ističe: „Mi se zaista trudimo da ove teme, goruće po naše mlade, razmatramo. Da o njima pričamo, da ih edukujemo. Uradimo sve što možemo u tom smislu. A sada, koliko će oni dalje nastaviti i da se tom temom bave, zavisi od njih samih“.

U svakom većem mestu u Srbiji u domovima zdravlja postoje savetovališta za mlade. Za pomoć mogu da se obrate i školskom lekaru i psihologu.