Kako pirotski osnovci i srednjoškolci čuvaju lokalni dijalekt?

Nekada su u pirotskim školama nastavnici srpskog jezika u šali govorili da predaju prvi strani jezik.

“Ukačil se brobinjak na prasku, če ripa u ljočku", kaže sagovornik i odmah "prevodi": "Popeo se mrav na breskvu, hoće da skoči u baru”.

Poslednjih godina mladi u Pirotu sve manje govore dijalektom.

“Kod kuće pričamo književnim jezikom, a sa drugarima pirotskim dijalektom”, kaže sagovornik.

Devojčica dodaje: “Pirotski govor mi je interesantan zato što je brz i arhaičan”. I nastavlja: “Za nas Piroćanci orate da mnogo brzo oratimo, ne mož ni razberu. Mož je i teka, al jedno je sigurno. Kad nešto rabotimo, ne davamo si zor.”

Članovi novinarsko dramske sekcije Osnovne škole “Vuk Karadžić” kroz zanimljive video klipove, ukazuju na važnost očuvanja dijalekta.

“Mija omiljena reč na pirotskom dijalektu je oratadžijka, to je žena koja mnogo voli da priča”.

“Sviđaju mi se naši izrazi zato što su jedinstveni, treba da ih zapamtimo i da ih prenosimo na buduće generacije”

Ivana Bojkić, nastavnica engleskog jezika, ističe: “Ja sam kao profesorka jednog stranog jezika svesna važnosti poznavanja stranog jezika i trebalo bi da deca uče strane jezike, ali pre svega, najvažnije je da poznaju svoj maternji jezik, a naročito svoj lokalni dijalekat, a ovaj naš pirotski volimo zato što je naš, zato što je slikovit, precizan, konkretan i vrlo kreativan”.

“Qvo oratiš”, u prevodu - šta govoriš, naziv je nagradnog konkusa kojim Istorijski arhiv u Pirotu želi da podstakne mlade da pišu na dijalektu.

“Bogatsvo kulturno i identitetsko je upravo u tome da negujemo našu lokalnu posebnost, jer dijalekt je nešto što odslikava lokalni identitet, a i samo bogatsvo govornog jezika leži u dijalektologiji, u načinu na koji se njime govori u određenim delovima naše države”, naglašava istoričar Davor Lazarević.

Najbolji radovi na dijalektu biće štampani u posebnoj publikaciji, kao doprinos očuvanju i popularizaciji dijalekta.