Kako Smederevci čuvaju sećanje na Dimitrija Davidovića

Prožet idejama Francuske revolucije, Dimitrije Davidović je čitavo svoje delovanje posvetio političkom i kulturnom napretku mlade srpske države. U, po tadašnjim ocenama, previše liberalan Sretenjski ustav, bila su uključena zakonodavstva najrazvijenijih evropskih zemalja. Ustav su osudile Turska, Rusija i Austrija jer je, kako su procenili, davao previše prava običnom čoveku. Pod međunarodnim pritiskom, Sretenjski ustav je ukinut posle samo 55 dana, a potom je usledila smena Davidovića koji je, na kraju, morao i da napusti prestonicu i naseli se u Smederevo, gde je 1838. godine i preminuo.

"Dimitrija Davidovića mnogi opisuju kao oca srpske štampe, pominje se i kao otac srpskog novinarstva, bio je osim toga i književnik, istoričar, a svakako je obavljao čitav niz najvažnijih i najodgovornijih državnih poslova, od ličnog kneževog sekretara, potom popečitelja ili ministra, diplomate i ono po čemu je možda najpoznatiji u srpskom narodu, kao tvorca prvog modernog srpskog ustava“, navodi Miroslav Lazić, viši kustos istoričar Muzeja u Smederevu. „Kada govorimo o tom njegovom postignuću, trebalo bi istaći da je on doneo i tu reč u srpski jezik - Ustav, do tada je korišćena tuđica, konštitucija, a on je 1835. uveo u srpski jezik, dakle reč Ustav, što je trebalo da simbolizuje ustavu ili branu od nezakonja ili samovolje", ističe Lazić.

Osnovao je i bio prvi urednik dnevnih novina u Srbiji pod nazivom Novine Serbske. Svake godine, Udruženje novinara Srbije, na Sretenje, organizuje okupljanje i odavanje pošte Dimitriju Davidoviću, a sećanje na oca srpskog novinarstva čuva i kroz godišnju novinarsku nagradu, koja se dodeljuje za uređivački poduhvat. Dobitnica nagrade „Dimitrije Davidović" za 2025. godinu je novinarka RTS-a, Jelena Božović.

"Ja ću samo reći da je to čovek koji se opirao svim pokušajima disciplinovanja novinara i urednika, ostajao je dosledan sebi, svom uverenju da ljudi imaju pravo na slobodno izražavanje, otvorio je prostor da se to desi u svojim novinama, da se izjašnjavaju i da misle argumentovano i da iskazuju svoje stavove", rekla je Jelena Božović, urednica Aktuelnosti na RTS-u.

Smederevo ga nije zaboravilo. 1938. na stogodišnjicu njegove smrti, otkrivena je spomen bista, rad umetnika Lojze Dolinara. Nešto kasnije 1953. kada je osnovana zvanična državna štamparija u Smederevu, ona je ponela naziv Dimtrije Davidović, a najstarija škola u Smederevu, je 1959. ponela njegovo ime.

Miroslav Lazić, viši kustos istoričar Muzeja u Smederevu kaže da je velika uloga bila i Milana Jovanovića Stoimirovića, inače takođe novinara, kada se birala lokacija za ovaj spomenik, čiji je autor Lojze Dolinar, jugoslovenski akademski vajar. „Odlučili su se za ovu lokaciju jer se ovde nalazila, nekada prva smederevska škola, nedaleko odavde, nalazila se i kuća čuvenog Smederevca Antonija Protića i ovde je nekada bio kameniti put koji je vodio ka crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, gde je i sahranjen Dimitrije Davidović. Ovde je prepoznato kao nekadašnje jezgro srpskog naroda u ono tursko vreme i zato je odlučeno da se ovde postavi i kasnije osveti spomenik Dimitriju Davidoviću", objašnjava Lazić.

Na nadgrobnoj ploči, koja je urađena od studeničkog mermera, po želji samog Dimtrija, stoji epitaf, koji je on sam odredio - "Dimitrije Davidović, sav Srbin". Ovaj Srbin, ostaje upamćen, kao jedan od najpismenijih ljudi svog vremena, čovek koji je mnogo zadužio, kako se tada govorilo, Otečestvo.