Roman "Svadba bez Darinke" ponovo pred čitaocima

"Svadba bez Darinke" nije samo istinita priča o jednoj nesrećnoj ljubavi, već svedočanstvo o Mačvi, ljudima i običajima. Ovaj roman Živorada Stepandića o dvoje mladih koji su kratak život potrošili u nastojanju da budu zajedno a nisu uspeli, godinama se pozajmljivao i prepričavao, čak i fotokopirao, a sada je, zahvaljujući porodici autora, na zahtev publike ponovo odštampan.   

Tamara Pejić, kćerka autora, kaže: "Čini mi se da je "Svadba bez Darinke", upravo zato što se bavila tematikom Mačve i jednom emotivnom pričom u pozadini koja je, na žalost, tragična i melodramskog karaktera, da je ovekovečila Mačvu na jedan poseban način, a pogotovo zato što književni stil, kojim je autor pisao je bio jednostavan. Ovu knjigu može da čita svako. Svaki put kad je pročitate saznate nešto novo ili o sebi ili o likovima, kojih ovde ima peko 80. Stručnjaci kažu da, posle Janka Veselinovića, niko tako rečima nije slikao Mačvu kao  Živorad Stepandić. Kolege  iz Glasa Podrinja i Radio Šapca pamte ga kao dobrog novinara, ali i čuvara zaboravljenih reči, poznavaoca mačvanske istorije i mentaliteta. 

Radenko Perić, novinar u penziji, dodaje: "Posle objavljivanja ove knjige, kad sam ga ja zvao, Janko Veselinović, malo se ljutio na to Janko Veselinović. Pa zašto, Žićo? Mogao sam ja da pišem i modernim stilom, ali ne možeš ti Mačvu predstaviti modernim stilom, mačvanske svadbe, mačvanska prela, mačvanska posela."

Tokom gotovo tri decenije, Darinka je tihovala, ali je imala i paralelan život. Po motivima iz knjige urađena je zidna slika u porti crkve u Mačvanskom Metkoviću, gde se i odvija radnja romana. Mačvanski slikar, dr Boban Berić, uradio je dva platna, a ansambl  Amaterskog pozorišta "Vožd", iz Mišara, uradio je i pozorišnu predstavu.