Kazandžije blizanci iz Valjeva

Kazandžijski zanat, koji je u Valjevu u 20. veku bio veoma razvijen, u Nacionalni registar nepokretnog kulturnog nasleđa upisan je pre deset godina zalagenjem stručnjaka valjevskog Narodnog muzeja. Danas su ostale samo tri kazandžijske radionice. Posla ima mnogo, ali nema interesovanja mladih za učenje tog starog zanata.

Zvuci čekića u kazandžijskoj radionici blizanaca Nenada i Predraga Radovanovića iz Valjeva odzvanjaju više od dve decenije. Produžili su porodničnu tradiciju i postali, na ponos oca Ranisava, majstori starog zanata.

Predrag Radovanović, kazandžija iz Valjeva, kaže: "Otac je od 72. godine na zanatu. Povukao se 2003. godine jer smo brat i ja došli na zanat. Nastavili smo isti zanat kao on, isto ručno kovane kazane. Kvalitet je ostao isti, zato mi trenutno imamo posla, naručenih kazana sve do sledeće godine, tamo do avgusta."

Preostale su samo tri majstorske radionice. A u Knez-Mihailovoj ulici u Valjevu, u drugoj polovini 20. veka, bile su brojne kazandžijske radnje. Danas samo jedna podseća da je u valjevskom kraju, među šljivama, ovaj zanat bio u procvatu.

Nenad Radovanović, kazandžija iz Valjeva, dodaje: "Plaši me da ćemo te tri kazandžije ostati sami i da će se polako smanjivati. Dokle ćemo mi moći da radimo i dokle ćemo izdržati, evo trenutno brat i ja imamo po 40 godina, mislim rada ima još 20, koliko ja procenjujem. E sad za dalje šta će biti, pitanje je."

Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije u okviru Etnografskog muzeja pre deset godina, na predlog Narodnog muzeja u Valjevu, upisao je u nacionalni registar kazandžijski zanat.

Gordana Pajić, etnolog Narodnog muzeja u Valjevu, objašnjava. "Znamo da je živo nasleđe vezano upravo za te nosioce, da su oni ti koji to prenose, a mi smo samo tu da im sa nekim sugestijama stručnim, ili upravo kroz razne prezanticije, da ih popularizujemo i doprinesemo očuvanju tog zanata."

Nataša Mladenović Ribić, viša kustoskinja Etnografskog muzeja u Beogradu, navodi: "Ovaj nacionalni registar je ustvari jedan dobar mehanizam na koji način lokalne zajednice, nosioci nasleđa, različite institucije, organizacije relevantne za određene elemente živog nasleđa, mogu da rade na daljem očuvanju ovih elemenata i prenošenju znanja i veština na naredne generacije."

Majstor Rile, mada je dugo u penziji, rado pomaže Radovanovićima ne odustajući od posla koji je decenijama radio sa ljubavlju.

Vladisav Ristić, kazandžija u penziji, kaže: "Ma, sačuvati se mora. Što se kaže, bez ovog posla, zanata, nema rakije, nema poljoprivrede."

Nenad i Predrag Radovanović kažu da je tržište za kazandžijske proizvode od severa do juga Srbije, pa i preko granica. A kazan u ovom paketu, sa još jednim donatorom, namenjen je kao poklon Hilandaru.