Na oglednim poljima kod Bačkog Petrovca predstavljene mogućnosti i prednosti gajenja sirka

Bogdan Beloš poljoprivrednik iz Mokrina sirak za zrno gaji dve decenije, koristio ga je za tov junadi i ishranu druge stoke na gazdinstvu. Ove godine je zasejao pet jutara i nije imao većih problema zbog suše.

"Prvo se ovrši sa pšeničnim hederom, kombajnom, a ovo drugo što ostane se pokosi, osuši, ubalira i daje se za ishranu stoke. Zamena za kukuruz, jer on je 95 posto ima isti sastav kao što je kukuruz. Ali ima 13 posto proteina, tako da je kaloričniji od kukuruza. Kukuruz ima osam posto", objašnjava Bogdan Beloš, poljoprivrednik iz Mokrina.

Pošto su iz iste familije kukuruz i sirak se mogu sejati zajedno na istoj parceli. To je pogodno kada se zelena masa obe biljke koriste za pripremu silaže.

"Sejali smo zajednički, znači prvo smo posejali kukuruz, a na isti red smo posejali i sirak. Kukuruz smo sejali na razmak od 34 centimetra, a sirak smo serjali na 15 centimetara", kaže Janoš Kečenović, poljoprivrednik iz Čantavira.

Sirak potiče iz Afrike, pa je pogodan za gajenje tokom vrelih leta. U severnoj Americi se gaji na 700 000 hektara i postoje reoni u kojima je dominantan, istaknuto je prilikom prezentacije gajenja sirka u Bačkom Petrovcu u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.

"Realno je za očekivati da u dogledno vreme da sirkovi neće biti alternativa, nego da će postati konvencionalna biljna vrsta. Zrno koje ima više proteina u poređenju sa kukuruzom, malo manje skroba, ali u svakoj krmnoj smeši može da nadomesti kukuruz", smatra Vladimir Sikora sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Kod nas se gaje sirak za metle i sirak za zrno i stočnu hranu. Za metle se seje na oko 300, a za zrno na oko 3000 hektara. Za otkup zrna tržišta skoro da i nema, jer svega dva proizvođača koncentrata za ishranu stoke otkupljuju sirak.