Kako se poljoprivrednici u Toplici prilagođavaju klimatskim promenama?

Ljubiša Stevanović iz žitorađskog sela Glašinca, do nedavno je, poput većine svojih kolega, povrtara, papriku za proizvodnju ajvara gajio na otvorenom. Poslednjih godina, zbog promene klime i uslova proizvodnje, kaže da je sve teže na taj način proizesti kvalitetan proizvod, na kakav su kupci navikli. Zbog toga je, ovaj tadicionalni proizvod za ovo područje, počeo da gaji u specijalno napravljenom plasteniku, čije se stranice i krov, po potrebi zatvaraju i otvaraju, uz mogućnost i dodatnog prilagođavanja.

“Ne moramo mnogo da prskamo zaštićena je od rosa, ove godine zaštićena je od sunca, koliko toliko, od UV zraka, nekad i mrežu stavimo i zasenimo, paprika nema da izgori i da bude oštećena, a plodovi su lepi, čisti, na otvorenom ima više fleka”, kaže Ljubiša Stevanović, povrtar iz Glašinca.

Ističe i da je sve teža i neizvesnija borba i sa biljnim bolestima i štetočinama, zbog čega apeluje na jedinstvo proizvođača i stručnjaka, kako bi kupci dobili zdrav proizvod.

“To je nešto, po mom mišljenju, nacionalno pitanje, jer ljudi se dovijaju, prskaju svačim da bi spasili biljku, jer on nema od čega da živi ako ne ubere plod. Ja predatore kupujem, stavim predatore, međutim šta vrede predatori, kad npr. za smrdibubu predatora nema”, navodi Ljubiša Stevanović.

Stevanovići, koji se povrtarskom proizvodnjom bave decenijama, u svom gazdinstvu, iz godine u godinu, testiraju i nove hibride biljaka, koje su otporniji na izazove koje nosi savremena povrtarska proizvodnja.

“U našem reonu topličkom najveći problem je taj virus mozaika krastavca i mi gledamo da radimo te hibride koji su otporni i samim tim imamo manji broj tretmana u toku sezone i manju upotrebu pesticida”, navodi Aleksandar Stevanović, povrtar i poljoprivredni stručnjak iz Glašinca.

Ono što se ne menja, prema rečima Aleksandra, su zahtevi domaćica kada je reč o kvalitetu i izgledu paprike za najpoznatiji domaći proizvod, ajvar, čija će masovna priprema početi ovih dana, čim malo minu još uvek aktuelne visoke temperature.

“Svi novi hibridi su i pravljeni za industrijsku preradu, najveći broj hibrida sam ja i sam gledao u Turskoj, ovi hibridi imaju veći procenat suve materije, malo su lakši od nekih tradicionalnih i imaju znatno manji sadržaj vode i mnogo su bolji za industrijsku preradu”, kaže Aleksandar Stevanović, povrtar i poljoprivredni stručnjak iz Glašinca.

Uprkos sve težim uslovima proizvodnje, vredni povrtari ističu da će kvalitetnog povrća i ove jeseni biti dovoljno na pijacama, ne očekujući neke veće potrese i drastičnija poskupljenja.