Belovodska rozeta: U selu klesara - 49. manifestacija posvećena kamenu

Bela Voda je selo klesara kraj Zapadne Morave. Mesto gde se kamen odvajkada vadi, i od njega stvara i sanja. Od peščara utkanog u temelje, okućnice, kapije i najveću česmu u selu, nekada je živela svaka kuća.

Muzej klesarstva čuva sećanje na generacije vrsnih majstora čiju tradiciju danas nastavlja dvadesetak belovodskih klesara. Pod krovom jedinstvenog zdanja je i deo radova sa letnjih umetničkih kolonija.

"Kroz koloniju Belovodska rozeta je do sada prošlo oko 240 umetnika, vajara, klesara, mozaičara i mi smo sa tim ponosni. Ponosni na naš belovodski peščar. U Beogradu je od belovodskog peščara crkva Svetog Marka, zgrada Skupštine, Palata pravde i to je deo isto rađen od toga. Naš kamen je da kažem svuda u svetu poznat. U bivšoj Jugoslaviji nema mesta gde ga nema", navodi Dragan Todorović, predsednik Organizacionog odbora Belovodske rozete.

U ateljeu na otvorenom, u Parku skulptura, kraj belovodskog amfiteatra, stvara šestoro umetnika. Najiskusniji medju njima, profesor Milan Marković, na koloniji je peti put.

„Zašto ja volim belovonski peščar? Tako je topal, tako je ljudski, ima tu toplinu, tu dušu, kao što je i Belovodjani imaju, koji imaju sreću da ih je Bog ovde obdario svime što ljudima treba. I tu belu vodu, i kamen, a najveće bogatstvo znači naša deca, naše potomstvo”, objašnjava Milan Marković, akademski vajar iz Podunavaca.

Pečat u vremenu kroz skulpture i mozaike, Beloj Vodi ostaviće i četvoro akademskih vajara sa Kosova i Metohije.

Vladimir Antić, akademski vajar iz Kosovske Mitrovice kaže da im nije prvi put da se susreću sa peščarom, ali prvi put je da se susreću sa belovatskim peštorom. “Jako lep, lepu boju ima, a ljudi su fenomenalni, druželjubivi. Znači nema osobe koja nije prošla da nas pita kako ide majstore i šta će ovo biti. Zadovoljstvo je ogromno, ja bih voleo da čak i ako bude neka prilika da i naredne ili neke tamo druge godine opet dođem i da opet radimo, upoznam nove ljude, nove umetnike“, naglašava on.

Bela voda je inspiracija, mesto u kojem kamen ne sputava već daje slobodu. Sa velikim interesovanjem nastajanje umetničkih dela prate i deca.

"Kad se stavi ovde i onda se čuka, i sklizne ruka, može da ima povreda, ali je baš zabavno za početak”, rekla nam je Nikolina Karajović iz Bele vode. Na pitanje da li je teško, odgovara: „Pa nije baš, ali je baš težak čekić.“

"Jako mi se sviđa taj kamen, izgleda mi na zmiju“, dodaje Mateja Karajović iz Bele vode.

Na pitanje da li je peščar bolji za vajanje ili za mozaike”, Branislav Ristić, akademski vajar iz Štrpca odgovara: „Za skulpturu jeste malo teži za obradu, ali i trajniji. A što se mozaika tiče viditi i sami da ima izuzetno lepe valere i izuzetno veliki spektar boja pruža, znači možemo da da uživamo u njemu i za mozaike i za skulpturu, u svakom slučaju. Ne zna se za šta je bolje."

Učesnici kolonija radove će predstaviti sutra, na centralnoj svečanosti 49. manifestacije, kada će i reditelju Predragu Gagi Antonijeviću biti uručena nagrada „Belovodska rozeta“. Cvet u kamenu, koji se dodeljuje za izuzetan doprinos srpskoj umetnosti i kulturi.