Susret planinara Srbije na Divčibarama

Na svežem vazduhu, uživajući u prolećnim pejzažima Divčibara i druženju planinari iz raznih krajeva Srbije pešačili su na dvema kružnim stazama, od 8 i 15 kilometara. Vodile su ih i preko rečica: Kamenice, Manastirice, Crne reke i Čalačkog potoka do Kraljevog stola, najvišeg vrha Maljena na 1104 metra nadmorske visine.

„I ranije sam voleo da budem u prirodi, ali ovako, kada si u društvu je mnogo lepše i što se tiče organizacije, druženja, svega pogotovo na republičkim akcijama kada ima veliki broj ljudi.“, kaže Uroš Selenić iz Valjeva

„Ja sam, inače, inženjer šumarstva, tako da mi je i struka vezana za prirodu, ali nema ničeg lepšeg, nego boraviti u prirodi i družiti se sa ljudima koji isto to vole“, navodi Smiljana Jovanović iz Bele Crkve

„Mislim da je priroda jedino mesto gde možemo da nađemo sebe, jer je čovek deo prirode, ali i priroda može da ga sa jedne strane odmori i sa druge strane da mu napuni baterije“, kaže Zoran Popović iz Zrenjanina

„Imamo isto akcije na koje se odaziva isto veliki broj ljudi i zbog toga je bitno podržati kolege, koje nas zovu da dođemo na njihove akcije“, navodi David Kolaković iz Čajetine.

Planinarenje osvaja zaljubljenike u prirodu svih generacija. Planinarsko-smučarskog društva "Magleš" u Valjevu traje više 75 godina i
svedoči o novom procvatu planinarskog pokreta. Već 19 godina organizuje o Vaskrsu Susrete planinara Srbije.

„Ovde danas imamo na ovoj našoj akciji i puno dece što je veoma lepo i što znači da će planinarenje i planinarstvo imati podmladak koji će naslediti nas, da kažemo veterane, iako neki možda smo po godinama stari i nismo baš neki veterani, jer imamo možda desetak godina staža u planinarenju“, navodi Dragan Pantelić, predsednik Planinarsko-smučarskog društva "Magleš" Valjevo.

Više od tridesetoro mališana, najviše iz Planinarskog sportskog društva „Ćira" iz Lajkovca prevalilo je jednu od staza. Ali planinarenje, kažu iskusni, nije važno u kojoj dobi se zavoli. Susreti planinara Srbije na Divčibarama ove godine iz 34 društva ili kluba okupili su oko 480 ljubitelja prirode.