Istorijski arhiv u Vranju čuvar kulture sećanja

Plakati sa izložbi ili skupova, dokumenta, dnevnici, fotografije. Građani donose ili šalju putem mejla lične uspomene koje mogu biti i istorijski značajne, za grad ili okrug.

Miroljub Stojičić, arhivski savetnik, kaže: "Nama kao ustanovi to mnogo znači, ali znači i svima nama koji ovde živimo, da vidimo ko smo, gde smo, odakle smo, ko su nam preci, jer smo na tako jednom zanimljivom geopolitičkom području. Treba da pamtimo i da negujemo tu kulturu sećanja."

Odeljenje za digitalizaciju formirano je pre godinu dana, i od tada je prikupljeno oko 3000 dokumenata. Pojedina arhivska građa dostupna je i na sajtu ustanove.

Miroljub Stojičić dodaje: "Istraživači, istoričari, studenti koji pišu radove, obično nam traže kada je u pitanju istorija Vranja, traže nedeljnik Slobodna reč. U procesu smo digitalizacije tog nedeljnika i na sajtu može da se pročita, da se nađu svi brojevi, nastavićemo i u budućem periodu sa tim poslom. Kao i sa digitalizacijom crkvenih matičnih knjiga, to je izuzetno važna arhivska građa. Najstarija crkvena matična knjiga koju čuvamo je iz 1878. godine."

Čuvaju se i negativi na olovnim pločama, ukupna dužina arhivske građe je 3,3 kilometra gde je zabeležena istorija Vranja od kraja 18. veka. Istorijski arhiv krajem marta obeležava 63 godine od osnivanja, u pripremi je publikacija i izložba o fudbalu u Vranju.

Nenad Jović, direktor Istorijskog arhiva Vranje, objašnjava: "Tom izložbom pokazujemo, i građani će saznati, kakav je razvoj fudbala bio u 20. veku, tačnije od 1914. do 1999. godine. Publikacija sadrži negde oko 100 strana, gde će naši građani saznati ko je u gradu doneo prvu fudbalsku loptu, kako su nastali i kada fudbalski klubovi, gde je održana prva utakmica."

Ustanova kulture Istorijski arhiv "31. januar" u Vranju pokriva područje Pčinjskog okruga.