Godišnjica bombardovanja

Prva sirena za vazdušnu opasnost oglasila se u 19 sati i 41 minut. Nekoliko minuta kasnije pala je i prva bomba - u blizini Prištine. Usledilo je bombardovanje aerodroma u Lađevcima. Meta Nato alijanse bila su i druga mesta u Kraljevu. Vitanovčani ne zaboravljaju 30. april, kada je projektil pao u blizini autobusa, punog putnika. Povređeno je devetoro ljudi, četvoro teže. Sedmogodišnjoj devojčici amputirana je noga. Veću nesreću sprečio je šleper pun blokova, koji se mimoilazio sa autobusom i zaklonio njegov najveći deo.

Dragiša Stevanović, iz Vitanovca kod Kraljeva, seća se: "Preko autobusa je to palo. To iz velike visine, ovako dole. Desila se eksplozija, urnebes, vriska. Narod iz voza izlazi, beži u polje. Ovde kukanje. Žena izašla iz autobusa, pobegla u polje, zaboravila dete. Posle tek došla sebi da joj dete ostalo u autobusu."

Precizan broj žrtava do danas nije utvrđen. Procenjuje sa da je poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi, od kojih osamdeset devetoro dece. Među ubjenima su putnici u vozu koji je prelazio preko mosta u Grdeličkoj klisuri i desetoro civila u napadu na most u Varvarinu. U napadima na SR Jugoslaviju, NATO je koristio municiju sa osiromašenim uranijumom, kasatne bombe.

Jelena Marinović, novinarka RTS-a iz Niša, objašnjava: "Tokom Nato agresije stradalo je ukupno pedeset petoro Nišlija a više od dve stotine ih je ranjeno. Niš je iz vazduha napadnut više od pedeset puta, i jedini je grad na koji su bačene kasetne bombe, ukupno šesnaest kontejnera sa tri hiljade kasetnih bombi. Sedmog maja, centar grada, Šumatovačka ulica, autobuska stanica, pijaca i Klinički centar zasuti su kasetnim bombama. Tada je stradalo šesnaestoro naših sugrađana, među njima trudnica u osmom mesecu trudnoće, a osamnaestoro je ranjeno."

Uništeno je ili oštećeno dvadeset pet hiljada objekata. NATO je pogodio i bolnice, domove zdravlja, škole, vrtiće, spomenike kulture. Onesposobljeno je četiri stotine sedamdeset kilometara puteva i pet stotina devedeset pet kilometara pruga, srušeno trideset osam mostova.

Branko Stevanović, iz Vitanovca kod Kraljeva, seća se: "Ovde, na samoj krivini, kojom su bombom gađali, to su digli prugu, ovako je bilo dignuto u krug. Ovde kad su gađali kapiju, to je kamenje letelo, odatle meni je kuću gađalo u terasu gore. To je uništilo sve, to je bilo, kažem, strašno."

Prvi put je jedna medijska kuća proglašena legitimnom metom. NATO je 23. aprila napao RTS i usmrtio šesnaestoro naših kolega. Bombardovao je dve rafinerije, uništio trećinu elektroenergetskog sistema zemlje.

Proleće 1999. godine, Dragiša Stevanović u najkraćem opisuje:"Jedno zlo to vreme..."

Bombardovanje, u kom je poginulo i oko hiljadu vojnika i policajaca, završeno je potpisivanjem vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. godine. Srpske snage bezbednosti povukle su se sa Kosova i Metohije, namesto kojih su došle snage KFOR-a, pod faktičkom kontrolom NATO-a.