Zborovi građana - pravna moć

U Statutima lokalnih zajednica, među prvim članovima, predviđeno je da, u skladu sa Ustavom i zakonom, građani učestvuju u ostvarivanju lokalne samouprave putem građanske incijative, zbora građana, referenduma i drugih oblika učešća građana. Profesor Miloš Prica kaže i da standard demokratskog društva podrazumeva nenasilno, argumentovano i uljudno postupanje.

Miloš Prica profesor Pravnog fakulteta u Nišu, kaže. "A na osnovu iskustava razvijenih evropskih pravnih poredaka, zborovi građana imaju dva važna značenja, dve funkcije. Prvo, omogućavaju povezivanje birača i njihovih izabranih predstavnika, imajući u vidu da su predstavnici javne vlasti dužni da opravdaju poverenje koje su od građana dobili, i drugo, prilikom rešavanja pitanja u javnom interesu, dobro je pružiti priliku zainteresovanim subjektima da zauzmu argumentovane stavove, koji će doprineti rešavanju tih pitanja u javnom interesu."

Zakonom o lokalnoj samopravi, zbor građana je institucija kao oblik neposrednog učešća građana u razmatranju i rešavanju pitanja u lokalnom javnom interesu.

Miloš Prica, profesor Pravnog fakulteta u Nišu, dodaje: "Važno je naglasiti da zborovi građana nemaju ovlašćenje da donose pravno obavezujuću odluke, niti odluke koje su neposredno izvršive. Njihovo je ovlašćenje da utvrđuju predloge i upućuju zahteve nadležnim organima lokalne samouprave."

Užičanin Sekula Novaković, objavio je oko trideset stručnih knjiga, tumačeći zakonsku regulativu i kroz praktične primere. Uz priručnike za državne organe, posebno se bavi radnim pravom. Tako se bavio i pravnom regulativom zborova građana u vreme samoupravljanja, kada su kolektivi imali nekoliko hiljada zaposlenih.

Mr Sekula Novaković, pravnik iz Užica, objašnjava. "Ja sam zaista mislio da je taj sistem najbolji i najlepši na svetu. Znate, u samoupravljaju sami radnici, radni ljudi, sami donose odluke. Međutim, kasnije sam imao prilike da se uverim da to baš i nije sve tako. Nije to funkcionisalo u celini onako kako je navedeno u propisima, znate."

Ipak, on kaže da su se najznačajnije odluke donosile na referendumu, i dodaje. "Nije se mogla doneti bez podrške zborova radnika. Nekad se tražilo da budu saglasni svi zborovi, nekad većina. Ali, uglavnom bez javne rasprave, koja se sprovodila po delovima, gde su određeni ljudi objašnjavali svako pitanje o kome se odlučuje na referendumu, nije se moglo dogoditi da to bude bez stava ljudi."

U Statutima lokalnih zajednica, u skladu sa važećim propisima, jasno je definisan način delovanja građana kada su u pitanju inicijative, zbor i referendum.

Miloš Prica, profesor Pravnog fakulteta u Nišu, navodi: "Dakle, ko saziva, kako se održavaju, kako se donose odluke na zborovima građana? I u tom smislu, po pravilu, to može da bude predsednik Skupštine, gradske opštine, može da bude savet Mesne zajednice."

U statutima lokalnih zajednica predviđeno je i da zbor može sazvati najmanje pet posto birača, na osnovu poslednjeg rešenja o biračkom spisku. Opštinska uprava ima obavezu da pruži pomoć u sazivanju i održavanju zbora, ali u skladu sa propisanom procedurom.

Profesor Prica objašnjava: "Zborovi građana van sistema lokalne samouprave jesu jedan oblik udruživanja, ali to ni u kom slučaju nema osnova u Zakonu o lokalnoj samoupravi. Dakle, oblik udruživanja i ispoljavanja izražavanja stavova i mišljenja u skladu sa Ustavom garantovanim slobodama."

Predlozi i zahtevi koji se, prema predviđenim propisima, upute putem inicijative ili zbora nisu obavezujući za nadležne. Međutim, lokalna samouprava ima obavezu da ih u roku od 60 dana ozbiljno razmatra, sagleda i dostavi argumentovane odgovore građanima.