Kako je humanitarac iz Loznice istrčao maraton u svojoj kući

Tačno pet sati i 50 minuta trebalo je Aleksandru da u krugu od dnevne sobe preko hodnika do ulaznih vrata istrči maraton. Do sada je trčao od Loznice do Ostroga, Hilandara, Rumunije, Bugarske, Belorusije i Krfa, ali je ovaj izazov, tvrdi, bio je među najtežima.

"Do sada sam istrčao preko 7 hiljada kilometara u humanitarne svrhe, ali mogu da kažem da ovaj maraton mogu da svrstam u najteže do sad. Ovaj maraton nije bio toliko težak fizički koliko psihički, jer nije mala stvar istrčati 42 kilometra u krugu od 26 metara", ističe Aleksandar Kikanović, iz Loznice.

Iako su prijatelji navikli na njegove ekstremne poduhvate, ovakvu ideju, kažu, nisu očekivali. Zato su dolazili da se lično uvere.

"Dolazio sam par puta kod Kikana, jer mi je bilo prosto neverovatno da će u kući da istriči 42 kilometra da se uverim u taj njegov maraton”, kaže Momčilo Matić, iz Loznice. I dodaje: „Posle nekih 20-ak kilometara što je istrčao rekao mi je da mu se čini da mu se i vrata sužavaju. Kikan je inače dobar čovek, velikog srca."

Poznat kao veliki humanitarac koji je i pored svoje teške životne priče uvek trčao za druge, ovaj kućni maraton prešao je kao trening za nove akcije.

"Kada sam ostao bez roditelja i bez posla bili su tu dobri ljudi da mi pomognu i da me usmere pravim putem. To me je motivisalo da ja kroz svoju priču, svoje maratone pomažem bolesnoj deci. Do sada sam sigurno prikupio preko nekih 170 hiljada evra kroz moje trčanje i poslao sam mnogu decu na lečenje", ističe Aleksandar Kikanović, iz Loznice.

Osim ambijenta u kom je trčao, poslednji maraton pamtiće i po izboru obuće - umesto u patikama ovaj put je 42 kilometra istrčao u vunenin čarapama.