Može li se novi talas afričke kuge u Rumuniji zaustaviti u pograničnom području?

Novo žarište afričke kuge registrovano je u lovištu nedaleko od Temišvara, koji je svega 60 km udaljen od Vršca, pa se ovaj južnobanatski region smatra potencijalno najugoženijim. Najčešći prenosioci su divlje svinje, čiju migraciju je nemoguće zaustaviti.

“Mi svakako imamo ozbiljnu pretnju sa teritorije države Rumunije kada je u pitanju afrička kuga što kod domaćih što kod divljih svinja, može se reći da je veliki problem kontinuirani prelazak divljih svinja preko granice između Rumunije i Srbije”, navodi Aleksandar Živulj, iz Veterinaraskog specijalističkog instituta Pančevo. Dodaje da je to normalno kretanje divljih životinja na koje se ne može uticati ukoliko ne bi stavili neke mehaničke barijere da se spreči prelazak.

Prvi put bolest se u Srbiji pojavila 2019., a već 2023. samo u Južnom Banatu bilo je 1000 zaraženih gazinstava. Od tada na snazi su pojačane mere opreza i kontrole koju sprovode lovci.

“Imali smo dva puta do sada organizovane seminare i sve, krizne štabove, i preuzela je država sve potrebne mere, radimo analizu svake jedinke odstranjene do sad, ali mislim da to ne možemo da sprečimo nikako”, kaže Sima Miok, upravitelj lovišta „Lovac“ iz Vršca. Dodaje: „Jedinka koja ugine od bolesti afričke kuge, tu su predatori koji će prvi da je nađu, oni imaju veliki radijus kretanja, ptice, gavranovi jako brzo to mogu da šire na velike daljine. Kažu da se 30 km godišnje premešta virus, a kada su u pitanju peredatori to veoma brzo ide”.

Prošle godine u Srbiji je afrička kuga dijagnostifikovana u 3 domaćinstva, ali nije zabeležen veći broj slučajeva uginulih divljih svinja, pa se situacija procenjuje stabilnijom. Nova žarišta u Rumuniji potencijalna su nova pretnja.

„U 2025 godini imamo dijagnostifikovane slučajeve i kod divljih životinja i kod domaćih na teritoriji Srbije, tako da afrička kuga jeste prisutna i verovatno će još duži niz godina biti prisutna i verujem da će nam ta bolest predstavljati veliki zdravstveni problem kada je u pitanju svinjarstvo”, ističe Aleksandar Živulj.

Veterinari apeluju da se svako neuobičajeno ponašanje svinja - apatija, visoka temperatura, dijareja, nestabilnost na nogama ili iznenadno uginuće jedinke obavezno prijavi nadležnoj veterinarskoj službi i da se životinje ne sahranjuju bez nadzora stručnjaka.