Zašto je obavezna zdravstvena kontrola mesa?

Božić je prošao, ali predstoji nam još nekoliko velikih slava pa će i promet svinjskog mesa biti povećan. Koliko je važno da meso pregledaju stručnjaci možda najbolje znaju oni koji su zbog svoje lakomislenosti oboleli od trihineloze, bolesti koja se sa domaćih svinja i divljači prenosi na ljude.

Larve trihinele koje se u organizam unesu preko zaraženog mesa mogu se ukloniti samo u prvih sedam dana ako prepoznamo simptome i dobijemo terapiju protiv parazita koju propisuje lekar. Ova bolest nije naivna, potpunog izlečenja nema jer trihinela u mišićima ruku i nogu, može da ostane i do 30 godina.

„Larvice pređu u mišiće mogu da odu u mišiće i u mozak, što je naročito nepovoljan scenario i tada nema više izlečenja, koristi se samo simptomatska terapija da se pospeši kalcifikacija tih larvica kako bi one u stvari manje štete nanele ljudima. A preventiva je vrlo jednostavna samo treba pregledati meso svinja posle klanja ili posle lova pre nego što se izvrši konzumacija", objašnjava dr sci vet Jelena Petković, VSI Jagodina.

U laboratorijama veterinarskog specijalističkog instituta u Jagodini meso domaćih svinja i divljači pregleda se metodom veštačke digestije koja je zlatni standard, sertifikovana je i zakonski obavezna za divljač. Lovci su svesni koje probleme može da napravi meso koje nije pregledano pa je tokom prošle godine od 1050 pregledanih uzoraka više od 80% bilo meso divljači koje su doneli lovci.

„Svako grlo odstreljene divlje svinje se daje na pregled na takozvanu trihinelu. Mislim da je ta kultura lovaca po pitanju pregleda divljači apsolutno na jednom visokom nivou bar kod nas, a mislim da je ta kultura i svest na visokom nivou i svuda u Srbiji, prvo što je to zakonska obaveza ne samo što se tiče njih nego i onih koji sutradan konzumraju meso divljači odnosno divljih svinja", ističe Predrag Milenković, upravnik lovišta lovačkog udruženja u Jagodini.

U klanicama se trihinoskopski pregled obavlja uz strogu kontrolu inspektora, a najveći rizik je kod individualnih proizvođača koji često ne pregledaju sve životinje jer idu logikom da su životinje iz istog legla zdrave.

Dr sci vet Jelena Petković naglašava da ako se desi neki pozitivan slučaj posle toga obično bude nekoliko meseci pojačano interesovanje i zavisi stvarno od epiziotološkog područja odnosno od terena. „Mačva mnogo više pregleda i cela Vojvodina mnogo više pregleda ima, mnogo je više vlasnika koji posle klanja donose na pregled jer se tamo trihineloza mnogo češće i javlja", dodaje Jelena.

Prošle godine na teritoriji šumadijskog i pomoravskog okruga nije bilo pozitivnih slučajeva. Od početka ove godine otkriven je jedan slučaj trihineloze kod mesa divlje svinje.